Naša stvarnost

24 NAŠA STVARNOST

napetosti. Čovek Franza Ferdinanda (koji je o Srbima naročito rado govorio u pogrdama), siguran u potporu šefa generalštaba, Conrada von Hotzendorfa, nije znao drugi izlaz iz unutrašnje krize, nego da vodi „aktivnu balkansku politiku”, da postupa agresivno prema narodnostima Monarhije, da priklješti Srbiju, koja je učinjena odgovornom za stremljenja Južnih Slavena za slobodom, i da „uništi ono srbijansko revolucionar–no gnezdo.” Slavohlepni, za vlašću mahniti, strastveno spletkareći Aehrenthal hteo |e da ostvari plan aneksije Bosne i Hercegovine, čija je administracija bila dosudjena Monarhiji na Berlinskom kongresu 1878, uz dalje podržavanje suvereniteta Sultana. Ove oblasti, nekada delovi srpskog carstva i nastanjene najvećim delom Srbima, bile su potlačivane od austro-ugarskih činovnika, eksploatisane od turskih spahija, te su sve svoje nade polagale u Srbiju. U posedu ovih zemalja, Monarhija je još čvršće opkolila malu Srbiju, otežavala je njene uslove ŽivOta još jače i odvajala je tim više od svog priželikivanog izlaza na more.

Već u proleće 1908 doznali su u Berlinu za Aehrenthalove namere, ne zauzimajući, medjutim, nikakav stav. Na Božić 1907 · razvio je nemački poslanik u Turskoi, Marschall pl. Bieberstein, u iednom memorandumu načela nemačke politike na Istoku i na Balkanu, izjasnio se protiv načela Bismarckove politike dezinteresmana za balkanska i turska pitanja i istakao da su nemački privredni interesi već tako veliki, da su postigli i politički značaj; stoga je potrebna odbrana protiv ruskih aspiracija na Moreuze i u svakom slučaju zaštita Austrije s ledja. Marschallov memorandum bio jie podloga nemačke politike u 1908; stoga se u Berlinu odobravao Aehrenthalov plan o železnici kroz Sandžak, uprkos žestokim protestima Srbije i Velikih sila. Aehrenthalova spletkarenja dala su povoda u leto 1908 zbliženju Engleske i Rusije, koje je našlo svoj izraz u sastanku Eduarda VII i Nikole II u Revalu, iako tom prilikom nije došlo ni do kakvih odredjenih i čvrstih utanačenja. Ali nekoliko dana docnije dao je Wilhelm II u iednom govoru u Doberitzu odgovor na to: „Germani se nikada nisu bolje borili nego kada su se morali braniti na sve strane. Neka nam samo dodju. Mi smo spremni.”

Jula 1908 dao je Bilow u raznim memorandumima izraza mišlienju da se u interesu sigurnosti Monarhije i pred opasnošću njenog raspada, ne sme olabaviti savez i da treba Austriiu podupirati. Billow nije iz slobodne volje pošao ovim putem. Raspre sa Francuskom i Engleskom oko Maroka i konferencija u Algesirasu pokazali su da |e Nemačka usamljena. Konkurentska borba izmedju Engleske i Nemačke na polju trgovine odigravala se svom žestinom, a francusko-engleska antanta onemogućila je svako pretskazivanje o stavu Engleske u budućem ratu. Pokušaji da se sa Rusijom postigne neki sporazum