Naša stvarnost

DO NIPON A Va O ORAO

SAVREMENA SEĆANJA 25

razbili su se, a sastanak u Revalu nagoveštavao je da engleskoruske suprotnosti nisu nepremostive. Nemačka ni|e imala, osim Austro-Ugarske, nijednog saveznika više, pošto se smatralo da se na Italiju, usled njenih konflikata sa Austro-Ugarskom i nienog držanja prilikom prve marokanske krize, više ne može osloniti. Stvaranje jednog Rolonijalnog carstva na Bliskom Istoku, ogromna privredna ekspanzija na Balkanu, gde ie Austrija već odavna bila nadmašena i gde se Engleskoj naižešće konkurisalo, sililo je na bezuslovno održavanje saveza sa Monarhijom, koja, oslanjajući se na ogromne rezerve snagč Raiha, nije ustuknula ni pred izazivaniem rata. Berlinskom i bečkom Šefu generalštaba izgledalo je vreme povoljno, pošto su znali da Rusija još nije prebolela posledice japanskog rata, a da Francuska vojnički još nije na visini.

Udar od 1908

Izbijanje mladoturske revolucije 1908 nikoga tako nije iznenadilo kao nemačkog zastupnika na Bosforu. Još nekoliko dana pre ustanka govorio je Kiderlen-Wiichter, tadanji nemački otpravnik poslova u Carigradu, s omalovažavanjiem o Miadoturcima, nazivajući ih „zanesenjaci i bezopasni ljudi, koji boluju od zapadno-evropskih poimova.” Mladoturska revolucija suzila je vlast Sultana, koji ie mogao da važi kao pouzdan prijatelj Berlina. Opasnost opadania upliva Nemačke na Bosforu, mogućnost pojačavanja engleskog kontakta sa Mladoturcima, gonile su Aehrenthala da svoi projekat što hitnije ostvari, da se istovremeno sporazume sa Bugarima, sa čijim ie vladarom, Ferdinandom, bio pripreman da, prema okolnostima, podeli Srbiju, i da, bez prethodnog dogovora sa Silama, izvede svoi udar. 5 oktobra 1908 raskinut je u Beču Berlinski ugovor od 1878 i objavliena je aneksija Bosne i Hercegovine. Istoga dana objavila je Bugarska svoju nezavisnost. Čak i Berlin je bio iznenadjen i pogodjen. Marschall ie pisao o prostom „gaženju ugovora”, a Wilhelm II okarakterisao je Aehrenthalov postupak kao „dečački podvig”. Tek u poslednjem trenutku obavešten je Berlin o objavi aneksije. Jedino je Bilov ostao naoko miran i uverio je Wilhelma, kao i celi niegov štab, da se ovaj korak Austrije mora podupreti. On se izjasnio za „la loyautć sans phrase” (vernost bez fraze) i napisao je: „Mi ostajemo verni”, Austrija se ne može žrtvovati, ma šta se. desilo, pa ma kako na to reagovao Balkan, koji ie za Nemačku „Hekuba” (ostavlia Nemačku ravnodušnom). Pariz, London, a i Rim bili su ozlojedjeni zbog ovog očitog gaženja ugovora. Petrograd je uveravao Srbiju da će je podupirati, a Izvoliski, koji je ioš septembra pregovarao sa Aehrenthalom u Buchlau-u, izjavio je srpskoj vladi da će je svim snagama potpomoći. Šta se konkretno raspravljalo u Buchlau-u, kasnije je s obe strane različito interpretirano. Sigurno je, medjutim, da ije Izvoliski