Naša stvarnost

EO E Oro ma :: ee

O NAŠA STVARNOST

i njeno zauzimanje vodeće uloge u orkestru, mozaičniju i bogatiju orkestarsku partituru itd.

Pod uticajem proširenja kruga muzičkih konhsumenata u XVIII veku (sa dvorova i crkava) na imućno gradjanstvo, na jednoj strani — a novih zadataka koji su iz toga proizišit ž uputili pažnju kompozitora u pravcu savladjivanja problema zabavne, humorističke rokoko muzike (serenade i divertimenta) proširili su muzički estetičari svoje shvatanje zakonitosti stvaranja muzičke umetnosti — koje vredi samo za muzičku umetnost rokoko epohe — na SVe epohe, kao „prirodnu i večitu zakonitost” muzičke umetnosti uopšte. Tako se zabavni, humoristički, karakter rokoko muzike — iako nastao kao funkcija težnje za ismevanjem morala feudalnog baroka, pretvorio u svoju suprotnost — U ismevanje „moralnog kriterija u čije ime je stvoren, zamen jujući zabavnu satiru morala — amoralnom zabavom.

Na taj način ie muzička umetnost sa položaja moralnog propovednika vaspitača i prosvetitelja — nasilno spušten na nivo klovna, koji zabavlja svet ismevajući samoga sebe.

Eto postanka apsolutne muzike; eto zemlje iz koje je StVOren muzički idealizam.

b) MATERIJALIZAM

Na pitanje: „Može li naše mišljenje da upozna stvarni svet, možemo li u svojim pretstavama stvarnoga sveta i u pojmovima da stvorimo pravilnu sliku stvarnosti— moderni materijalizam, koji ne polazi od pretpostavki već od naučnih fakata, odgogovara pozitivno. Ako možemo dokazati ispravnost svoga shvatania neke prirodne pojave na taj način što ćemo je sami proizvesti — Što ćemo je stvoriti iz njenih uslova, i damo li je preko toga u službu svojim ciljevima — svršeno je sa Kantovom „stvari po sebi”. (Fr. Engels: „Ludwig Feuerbach i krai nemačke klasične filozofije”). j

Ovo gledište, opredeljivalo je filozofiju u toku istorije na stranu nauke i napretka a protiv teologije i reakcije. Ono ie bilo moćno oružje u borbi revolucionarnop gradjanstva protiv feudalizma i njegovog shvatanja prirode (francuski materijalizam XVIII veka).

Svojim proganianjem metafizike i mistike svih vrsta, predanošću nauci i eksperimentu, svojom borbom protivu teologije i reakcije, — materijalizam je postao uporište svih onih ideologija koje su se beskompromisno stavljale u službu napretka i sreće većeg dela čovečanstva.

Iz istih materijalnih osnova i sa istom društvenom pozadinom — poput filozofskog mafterijalizma — ona muzička ideologija, koia — negirajući izražaina sretstva muzičke umetnosti kao vrednosti po sebi — otkriva uslove njihovog postanka, njihovu zavisnost od razvoja produkcionih sretstava i aku-