Naša stvarnost

78 NAŠA STVARNOST

Blagim smediim očima molio je:

— Dodii!

Kad je voz počeo da klizi, Mara oseti tihu tugu kao da je ispratila nekog svog. Stajala je na peronu i gledala kako poslednji vagon ulazi u zimsku beličastu maglu.

Kod kuće, gospodia Petrović rekla jie devojci:

— Svekrva me nikako ne voli!

A mužu, za ručkom, kao u šali:

— Bto, što su ti seljaci: sin im gospodin, treba svu zaradu njima da daje! Gledaju ove ćilime i nameštaj i misle: ala im je lepo! A zaboravljaju kanda da sam sve to ja donela.

Pošto je suprug ozbiljan i ioš valjda pod utiskom ispraćaja, supruga se predaje tuzi. Složila je ddanove na nakolmovane kose i jadikovala: |

— Ne ra-zu-mem zašto me ne vole! Pa ja od njih ništa ne tražim!

MILKA ŽICINA