Naša stvarnost

99 NAŠA STVARNOST

dok i uči, u širokim i dosta smelim formama, pokušava da se umetnički izrazi. Problem koji njega okupira strogo je artistički — forma i nien doživljaj. I dok pri tome pokazuje lep smisao za formu, boja mu je samo varijacija okera mešanih sa sienom i cinoberom na jednoj, i sivih, upravo sivog „sosa” na drugoj strani. Izvesna nesigurnost njegove palete i crteža konpenzirani su niegovim smislom za formu. Ali baš taj smisao za formu može postati jedna opasnost za njega. Bude li njegova primena (smisao za formu) uzela vid automatizma, lako se može dogoditi da objektivni svet oblika bude previdjen, ispušten. A to bi za njegov dalji razvoj bilo fatalno, jer problematika koja se danas nameće umetnosti zahteva od umetnika baš sposobnost za objektivni svet i njegove forme. — Pošto je Levi uspeo da nas uveri u svoje mogućnosti, smatramo da bi on mogao sada da pristupi jednom upornom, i bez ikakvih slabosti prema svojim sklonostima, proučavanju objektivnih forama i uslova njihovog prevodjenia u umethičko delo. Skrećemo mu pažnju na mogućnosti koje, s obzirom na njegov smisao za Tormu, sadrže za njega crtež, grafika i skulptura. Bilo bi dobro da Levi okuša u tim disciplinama svoje sposobnosti.

Od najmladjih treba još spomenuti Obradovića Božidara, koji je izložio tri skulpture. Niegova plastika nosi sve karakteristike Beogradske umetničke škole, ali njegova strogost prema samome sebi navodi nas da verujemo da će on vremenom naći svoj put.

*

Mediu poznatim umetnicima na I nezavisnih, Vinko Grdan zauzima |edno istaknuto mesto. Njegova platna i na ovoj izložbi imala su karakter produbljenosti, govoreći nam o stalnom umetničkom napredovaniu ovog slikara, o njegovom orgahnizovanju i izgradjivanju. Njegovi pejzaži beogradskih ulica pretstavljaju ozbiljna slikarska platna, i jedan korak unapred. U tim peizažima Grdan primenjuje jedan realistički kriterijum, koji mu omogućava da pojave shvati kao izražaje objektivnog života, a ne samo kao povod za artistička uzbudjenia i izlive. Pri tome on nikako nije izgubio iz vida da slika ima svoje specifične zakone. Ti pejzaži stoje u uskoj vezi sa njegovim Rkompozicijama u kojima on pokušava da govori o seljacima i poljoprivrednim radnicima, i pretstavljiaju težnju za produbljavanjiem likovnog stava, koji bi mu omogućio neposrednije ulaženje u problematiku koju aktuelni razvoj umetnosti podrazumeva. Ne želeći niti da mu štogod oduzmemo, niti dodamo, možemo da kažemo da rezultati do kojih ie Grdan došao nisu nešto definitivno, i s obzirom na njegove izražajne mogućnosti, i s obzirom na aktuelni razvoi umetnosti. Radi se samo o približavanju i ilednom i drugom.

Šeremet Ivo izložio je pet ulia. Kod Šeremeta takodie vidimo značainu pojavu organizovanja i izgradjivanja. U svojim