Naša stvarnost

»ZBIRKA NAJLEPŠIH PRIMERAKA POSLERATNE SRPSKOHRVATSKE LIRIKE«

Antologija srpskohrvatske posleraine lirike. Sastavio i predgovor napisacĐuro Gavela („Savremenik” Srpske Književne Zadruge, Vil-1. Beograd 1937.}

Da poezija obavezuje onog koji se njom bavi, da poezija ima svoj duboki moralni smisao i svoju pozitivnu socialnu funkciju, da je ona jedna ljudska delatnost koja čoveka čini odgovornim, to kao da i ne slute svi oni koji veruju (ili se prave da veruju) da su pesnici zalo što pišu u stihovima. To kao da ne sluti ni sastavljač ove „Anfologije srpskohrvatske posleralne lirike”, sudeći ponjegovim shvatanjima poezije koja su došla do izraza kako u samom njegovom izboru pesama lako i u njegovom prilično opsež--· nom predgovoru.

U fom svom predgovoru, g. Đuro Gavela napominje da „ova»Anltologija« nije književno-istorijska »panorama« našeg posleralnog pesništva; ona nije ni »presek« pesničkih pokreta koji su se u fome vremenu javili, ni pregled njihovih karakterističnih umetničkih plodova”. On kaže da je proslo „odabirao one pesme koje su mu se svidele” i da mu ,,ni u jednom frenufku, uosfalom, nije ni palo na pamet da bi ovaj posao mogao i drukčije da radi”. „Prilazio je pesmama bez ikakvih unapred spremljenih principa i golovih obrazaca, birao ih po svome ukusu (po čijem bi drugom)...” Tako odabrane, pesme u „Anflologiji”, „same sobom, izjavljuje g. Gavela, prefstavljaju samo svoju lepotu, samo ono radi čega su birane i zbog čega su izabrane”. Pre bi se moglo reći međuhim, da one predslavljaju samo ukus i shvatanje onoga ko ih je birao i izabrao.

Uredifi, Tako, jednu anfoiogiju ne u nameri kulfurno-istoriskoj, kao dokument književnog živola jedne epohe, već sa namerama i prefenzijama čisto esfelskim, i fo subjekfivističko-esfelskim, znači primiti na sebe odgovornost poeltsku i (nerazdeljivo od foga) moralnu, još veću no šlo je uzima bilo književni istoričar koji sastavlja zbirku objektivno karakterističnih pesničkih rezultata izvesnog vremena, bilo pesnik objavljujući zbirku svojih: sopstvenih pesama. Saslavitfi po crli svog ličnog ukusa ovakvu jednu antologiju lirskih pesama, fo znači smafrali sebe kongenialnim sa svima pesnicima, sposobnim da se iznad svih njihovih poetskih doživljaja uzvisi da bi ih odozgo, iz zvezdanih sfera Lepole i Ukusa, mogao odabrati i orkesfrirati. To znači smafrati šaj svoj lični Ukus za nadličan, za sveobuhvatan i za nepogrešiv,-