Naša stvarnost

ZMAJ, PESNIK-POLITIČAR 3

pevaju pesme o slobodi, „zemaljskom divnom raju”, fe „nek se lanci pokidaju”. On se „grozi tuđih suza i luđe krvi”, proklinje

one koji zidaju „budućnost svoju na smeslištu tama; živo na |

samrti — sreću na suzama”, prezire žbire i špione, opskurante i despote. On u Hristu vidi mučenika „za ideju i načelo” i moli ga da „ne da pravom još umreli, dok ne stigne svojoj meli”. U najboljoj socijalnoj pesmi naše književnosli njegoševske snage i igovskog slobodnjašiva [„Svefli grobovi”} on uzdiže slobodnjačke ideale:

„Bez njih nema viša leta

Nad oblakom mraka gusta,

Bez njih bi se malaksalo,

Bez njih bi se brzo palo,

Svet bi bio grob bez cveta,

Život prazan — mladost pusta!”

Liberalizam Zmajev pomešan je u izvesnoj meri s demokratskim osećanjem. Pesnik ustaje protiv ekonomske nejednakosti u ljudskom društvu [„Trećina”, „Dud”, „Pica i ljudi”, „Kupanje”].

Ali fu i zastaje. Pravi demokrat fražio bi korenit preobražaj dru- !

šiva socijalnim zakonodavstvom koje bi ograničavalo privafnu svojinu, obezbedilo radnom svelu dovoljnu nagradu za umeren rad i onemogućilo eksploataciju koju vrši moćna manjina nad

obespravljenom većinom. Zmaj ne fraži leka socijalnom zlu u .

reformama, nego u milosrđu. To milosrđe freba da polraži. „sirofinjski kut”, da se seti „bledih lica”, „hladnih, suznih kolibica”, „dece gladne, bose, gole”, nevoljnika i „beskućnika” ...

Nacionalno osećanje nije dopustiio Zmaju da se približi socijalistima. U pesmi „Pričekajte”, upućenoj socijal-demokrafima, on veli da je socijalizam blago kome će cena bifi „posle vekova” a rani našeg palnika freba „danas lekova”. Da li je ranjenik o kome se govori žriva unufrašnje tiranije ili palnje pod ftuđinom? Ako je čovek u nedoumici u pogledu na fu pesmu, druge su mnogo jasnije. U pesmi „Omladini celoj i jednom delu njenom” Zmaj kaže da vidi ale koje prete podjednako svima narodima, ali takođe i onu alu koja samo nama preti. Pa i ako vidi „,klefu nejednakost kako pravdu guši” i ako ga „leške suze sirotinjske bole u duši”, opet nalazi da se najpre valja boriti protiv opasnosti koja prekfi srpstvu.

· Ista misao izražena je i u pesmi: „Kad osuši”:

„Jest, Svetozar Marković je Dobro hteo;

Višoj meti on posveli Život ceo.

Al je doše nešto rano,

Ne baš sretno:

A što Srbu nije hitno

.

To mu smefn'o”".

=

-