Naša stvarnost

ISTORISKI RAZVOJ SVOJINE 119

rodice. Ova se dva oblika javljaju sukcesivno. U izvesnim slučajevima, odnosno u izvesnim drušivima, nije se moglo fačno ulfvrdifi da je kolektivna svojina roda (klana) prethodila porodičnoj svojini. Ali to su izuzefci, i mi ćemo sada dati u glavnim potezima istoriski razvoj svojine u ovim dvema fazama.)

I Kolektivna svojina roda {klana}

Bašfinska svojina u ovome sisfemu pripada rodu, ili klanu, a kalkada jednoj široj zajednici koja nosi ime pleme, ili tribus; rod, Hi pleme, obrazuju na faj način agrarne zajednice, agrarne opštine. Ovaj oblik kolektivne svojine može se jasno ulvrdifi i ispi– fivafi kod većine primitivnih naroda, naročito kod Južnih Slovena: Srba, Bugara i Hrvafa, zatim kod Gala, starih Germana, Rimljana, Amerikanskih Indijanaca itd. Ovim raznim agrarnim opštinama zajednička je sama usfanova redovne kolektivne svojine, međufim, kao što kaže iIvlen, razlike među njima su prilične. To je sasvim razumljivo, pošto je sistem bašlinske svojine imao u svakoj agrarnoj zajednici da se prilagodi običajima, klimi, kulluri i geološkoj konstiluciji zemljišta. Stoga se agrarni kolektivizam ne može svesti na jedan jedini tip. Šta više, razlikujemo fri fipa agrarnog kolekfivizma: 1) rod uživa kolektivno svu zemlju koja mu pripada; često biva da zemlju obrađuju porodice, koje sastavljaju rod i za vreme od sejanja do žeflve zemlja pripada faktički porodici, a posle želve ceo rod uživa i fu zemlju; ispaša, drvo i šume su zajedničke; 2) drugi fip agrarne zajednice imamo u zemljama sa gušćim sfanovništfvom, odnosno kada je zemljište nejednake vrednosti (geološki sastav nije homogen), u fakvom slučaju vrši se periodično menjanje zemljišta između porodica koje pripadaju jednom rodu ili klanu: posle određenog perioda vremena — dužinu određuje rod — pristupa se novoj podeli zemlje unular samog roda, i fo, bilo kockom (ždreb), bilo naizmeničnim menjanjem (rotacijom) u određenom pravcu bez izvlačenja kocke; ovaj sistem periodičnog deljenja zemlje pretpostavlja da porodica ne ostaje u istoj kući već ili dobija kuću u kojoj je stanovala porodica pre nje, lj. ona koja je obrađivala komad zemlje što ga dobija ona u obradu ili pak porodica gradi novu kuću, šlo nije predstavljalo neku feškoću u ovim primilivnim društvima u kojima su kuće ustvari kolebe; 3) najzad, imamo moderniji sistem rodovne:' koleklivne svojine u kome je svojina definitivno podeljena među porodice; nepodeljene su samo ispaše, šume i ledine: tu dolaze germanska marka, francuske agrarne zajednice Srednjeg veka, i plemenski i brafstveni komuni u Crnoj Gori. Ovaj poslednji tip jeste jedan stepen ka individualnoj svojini. Evolucija u ovom pravcu morala se dogodili. Agrarna zajednica u primitivnom drušivu jeste

1) G. Huvelin, Droit Romain Il; Thurnwald, of. cit V; Kadleu: Prvobifno slovensko. pravo pre X veka (u prevodu prof. Dr. T. Taranovskog), zalim radovi: F. de Coulanges-a (Ciić antique), CG. Gloiz-a (Cite grecque i Le fravail dans la Grčce Ancienne), M. Kovalevskog i B. Nedeljkovića: Istorija baštinske svojine sfr. 42 i dalje.