Naša stvarnost
PISMO VAN GOGH-A 145
svel lumači iz knjiga i na tumačenje samih knjiga, i bila u službi feologije, Descarfes je bio jedan od onih koji su među prvima slavili ljudsko mišljenje u službu čoveka. Polazeći od fizike i matematike suproislavio je mrivoj školskoj filozofiji praktičnu filozofiju preko koje imamo — kako je lo rekao Descartes — da postanemo „gospodari i posednici prirode”.
Važan doprinos Descartes-ove filozofije nalazi se i u fome šlo je propovedao naučnu melfodu koja bi rastavljala sve predmefe u njihove najproslije delove. Ma da je lime išao za izolovanjem delova iz celine, pružio je ipak preduslove neophodne za njihovu dialektličnu sinfezu. Ne freba zaboravili da je Descartes pronašao analitičku geomefriju, i fime stvorio neophodnu osnovu savremene mafemalike i mehanike. Oslaje činjenica da je Descartes mnogo značajniji kao naučnik, matemaličar i fizičar, nego kao filozof. Principi njegove filozofije bili su dosta krafkog veka, pokopala ih je ista ona sila koja je ponela njegove naučne postavke kroz vekove. Descarles je objavio oslobođenje prirodne nauke od svakog upliva franscendenfalne }eologije, i uneo je ideju prirodnih zakona u prirodne nauke, gde su dolada vladali metafizički antiteti. Tu Descartes ne fraži „večne istine”, već zakone krefanja prirode. On fako kaže: „Može se verovali da su sve malerialne stvari putem prirodnih zakona poslale ono šlo su danas, i njihovu prirodu im možemo bolje uslanoviti, kada ih na ovaj način vidimo kako lagano poslaju, nego ako ih posmalramo u njihovom polpuno. završenom slanju”.
„Francuski mehanički materializam vezao se za Doscarles-ovu fiziku, suproistavljajući se njegovoj melafizici”. Descartes je jedan od osnivača filozofije Novog vremena. Njegova filozofija i po svojim dobrim stranama i po svojim nedovoljnostima jeste filozofija doba manufaklure. Ona pofpuno odgovara pofrebama građanskog suproslavljanja čilavoj feološkoj misli Sednjega veka.
K..P.
JEDNO NEOBJAVLJENO PISMO VAN GOGH-A
Slikar impresionista Vinsent Van Gogh danas je priznat kao jedan cd najvećih slikara svoga doba. Pismo iz koga đonosimo nekoliko odlomaka, i koje je tek ove godine, objavljeno na francuskcm, upućeno je njegcvom bratu Thćo. U tom pismu Van Gogh deliniše ono što bi se danas nazvalo njegovim naprednim stavom. Posle dugog traganja i mnogog oklevanja, Van Gogh je bic odlučic. đa svcje mesto prevratnika zauzme u umetnosti. Sve do dana kada je svojevcljno napustio život, zato što je smatrao da nije uspeo, on nije prestao da živi i radi za „VELIKI PREVRAT U UMETNOSTI" Sve etape ovog života čija se osnovna drama odigrava u tako kratkom vremenu od 1885 do 1899, obeležene su mnogobrojnim pismima Van Gogh-a. U jednom pismu, opet upućenom bratu, pismu punom strasti i iskrenosti, 1} jezika tako mnepcsrednog da svaka reč pogadja, Van Gogh piše: „Ja, koji se tako mučim, ne mcgu da budem bez nečega većeg od mene, što je
i