Naša stvarnost

156 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE STEPHAN SPENDER: FORWARD FROM LIBERALISM. {London, 1937]

Engleski utilaristički i idealistički revolucionari početkom devefnaestog veka su verovali, „da kada ljudi jednom uvide prednosti koje im pruža drušfvena jednakost među ljudima, ili lične slobode koje mogu uživati svi, da će čak i bogati biti voljni da se odreknu svojih bogatstava, a privilegovani svojih privilegija u korist opšteg dobra.” To je bilo doba prelaza merkantilističke epohe kapitalizma u epohu u kojoj je industrijski kapital preovladao, odnosno, doba nastajanja viših kapiltalističkih oblika. Tadanji pesnici i filozofi kao što su William Blake, Shelley, Byron, Godwin, Benfham, John Sluart Mill i drugi, dočekali su jačanje indusfrializma u Engleskoj jednim idealističkim poduhvatom da predvide, ili da izrade i ostvare, ideologiju društvenog uređenja koje bi bilo saobraženo novonasfalim prilikama. Naročitlo su se fe nowonastale prilike ogledale u pomeranju međusobnih odnosa društvenih slojeva, što je bilo izazvano organizovanjem kapifalističke proizvodnje i uspo·sftavljanjem moderne države sa svojim jako razvijenim domaćim fržištfem.

Idealističko revolucionarne ideje iz počefka devefnaestog veka, prema kojima se imao reformisati društveni poredak da bi mogao pružiti punu garanciju za slobodu ličnosti, slobodnu frgovinu i stalan mir u svetu, a u krajnjoj liniji i da ostvari „vanklasnu demokratiju”, dobile su svoje konkrefne rezultate u liberalizmu devefnaestog veka, i u političkim slobodama fadanje Engleske. "Liberalni ,eksperimenaf”, na pulu kapilalističkog uspona ka monopolizmu, od J. S. Mill-a do Lloyd' George-a, preko Gladstone-a i Asquith-a, njihovih vlada i liberalne partije, imao je gofovo čitav jedan vek na raspoloženju da ostvari san svojih ranih ideologa.

Od vremena godvinizma pa do sadašnjeg položaja liberalne partije u Engleskoj i demokralije uopšte, prošao je celovit istorijski period. U njemu je, bez svake sumnje, liberalna demokratija odigrala značajnu ulogu, bilo da se fa njena uloga posmafra u rastojanju od utopistličkog socializma do naučnog, gde je nesumnjivo značila jedan korak napred, bilo u rastojanju od indusfriskog kapitala do monopolskog. Na fome pulu san pesnika i filozola iz počefka devefnaestog veka preobraćen je u naučnu melodu fumačenja drušivene konstitucije i drušivenog razvoja, i oslvaren na jednoj šesltini zemljine kugle.

Liberalno demokratske fežnje fako su prešle ceo put od svog nastajanja do svojih viših oblika. G. Sfephan Spender je pokušao u svooj knjizi: „Od liberalizma napred”, da prikaže fok istoriskog razvoja ovog pokreta, i naročifo se frudio da rasvefli ona mesta koja su bila sudbonosna po njega. Ulazio je u analizu političkih sloboda liberalne demokratije, i u proces podrivanja fih sloboda od strane laissez-faire doktrine, koja je dozvolila da se ekonomska moć skoncentfriše u ruke jedne uske klase ljudi, i dozvolila da ista zaposedne veći deo narodnog bogalstva. Slobodna irgovina, kao i laissezTaire, shvarno su Tada već značili zaštitu pojedinih sopstvenika od političkog sistema. Reformistička demokratija je bila svedena na adminislrafivna državna nadleštva vlada, a njene reforme nisu bile u stanju da održe ravnotežu između sve većih klasnih nejednakosti. Najvažnija politička pitanja, već za vreme Gladstone-ovog kabineta od 1886, nisu bila rešavana u parlamentu, mo od sfrane interesa industfriskih grupa, koje su vršile konfrolu nad liberalno demokrafskom državom.