Naša stvarnost

74 | DANAŠNJICA

Pikaso je svojim poslednjim thadovima ofvorio nove puleve moderne umelinosfi, što je ufoliko značajnije ukoliko faj korak čini jedna tako istaknula, izgrađena i infernacionalno priznala ličnost.

Danas je Pikaso konzervalor muzeja Prado u Madridu, ali fu svoju dužnost nije mogao sivamo da obavlja jer: „U ovom času pravi konzervatori Prada su ženkisti, avijaltičari i svi vojnici, koji brane Madrid" — kaže Pikaso.

M. K.

GRADITELJI RUŠEVINA

Gledajte kako rade gradifelji ruševina. Paul Eluard

La Plaza Mauor, veliki frg, srce je slarog Madrida; on je služio kao dekor komedijama Lope de Vega i onim dražesnim šaljivim igrama u kojima Ramon de la Kruz, na počefku prošlog veka, sažima narodnu hroniku madridskog živola. Mirnija, više nalik na provincijski frg nego kosmopoliiska i trgovačka Puerta del Sol, la Plaza Mauor nije se gotovo ni promenila od vremena njenog punog sjaja. Kuće sa sfrogim fasadama okružuju frg; na pocrnelim zidovima od sunca vidi se pozlaćeni sunčani sal čije su kazaljke nepomične već vekovima. U cenfru rga uzdiže se slalua konjanika.

Leti, pri kraju vrelog dana, veliki frg polseća na kakvu Kirikovu sliku; crna stalua čija se ogromna senka pruža preko puslog frga i dugi niz arkada dopunjuju obmanu.

Odaile počinje ulica Toleda, jedna od najšpanjolskijih ulica Madrida. Sfare uličice koje presecaju uske frgove, ceo jedan kvart koji „umire od sna”, završavaju se u njoj. Ulica Toledo silazi do reke i prelazi je preko moslfa sa baroknim ukrasima. Produžuje se do radničkih kvartova predgrađa. U kvartovima siromašnog Madrida deca su mnogobrojna; polovina fe dece bila je sprečena dosada da posećuju školu. Zbog oskudice u učionicama.

Da bi zadovoljila fu pofrebu, Republika je završila, 1932, zidanje naselja „Joakim Kosla”, najlepše školsko naselje u Španiji.

Dolaze nam iz inosfransiva u poselu, kaže nam gordo upravifeljica, dona E., koja nam pokazuje školu. U počefku ove školske godine, hiljade molbi za upis morale su, nažalosi, da budu odbijene. Međufim, iz dana u dan usavršavamo školu. Ofvaramo bez prestanka nova odeljenja, svake školske godine biće sve bolje i bolje. Blizak je dan kada će svi mali Madriđani naći u školi mesto na koje imaju pravo.

„Čudna je naivnos} rodilelja, među kojima ima puno nepismenih. Oni nam dovode decu „da bi ona postala bogata, jer ćemo ih vaspilati i naučili”. U očima naroda kultura je česlo ekvivalent bogalsiva.

„Rezultati su bili u ?oj meri ohrabrujući, da je Ministarstvo prosvele rešilo da šlo pre sazida i druge škole, slične našoj. Ne zaboravile da se ovde radi samo o osnovnim školama.

„Srednjoj školi poklanja se još veća pažnja. U Madridu postoji Instituiškola, neka vrsta ugledne gimnazije u kojoj se već više godina primenjuju najmodernije pedagoške mefode. Osnovana na predlog aleneista Fernanda de los Rios-a, Amerika Kasiro-a, Orlega iIgassel-a, Inslifui-škola poslužiće kao model za sve školske ustanove u budućnosti.

„Šlo se liče naših meloda vaspitanja, one se polpuno razlikuju od meloda koje su se nekada primenjivale. Mi nismo više u doba kada' je