Naša stvarnost

ODBRANA KULTURE U ŠPANIJI 75

Picasso: FRANKOVI SNOVI 1 LAŽI

učenje bilo primoravanje i kada se učenik tome podvrgavao sa užasom. „Zna“ se dobro samo ono šlo je naučeno pod bafinom”, rekao je jedan stari španski pisac. Danas naši učenici znaju dobro samo ono šlo su naučili zabavljajući se.”

Dona E., zajedno sa mnom, obilazi školu. Prostrane učionice, sa Šširokim prozorima, sa zidovima ukrašenim slikama u živim bojama za, očiglednu naslavu, i dečjim crtežima; veliki holovi sa staklenim ormanima u kojima su izloženi umelnički predmekli, Terase sa cvelnjacima, vrlo brižljivo negovanim. U irpezariji nema više stolova naših žalosnih liceja. Umesto njih vidimo male okrugle stolove za kojima sede po čeliri učenika. Posuđe, svi predmeti, a i zidovi, sve blješti od savršene čisloće. Tuševi i gimnasličke sale vrlo su smišljeno izvedeni. Insliluf „Joakim Kosla” nije samo škola već prava dečja palaša. Kad sam jo rekao, Dona E. je smešeći odgovorila:

„Olvorićemo slofine sličnih škola, u svim velikim varošima. Ogroman je to i nezahvalan posao, ali nam se stostruko isplaćuje rezulfafima koje smo posligli. Našoj se deci foliko ovde dopada da su nam došle njihove: porodice i preklinjale nas da skrafimo školski raspust koji se približavao. Jedinsiven slučaj u analima školsiva: deca su zaplakala kad je raspusi objavljen. Bilo nam je nemoguće da ih ulešimo i morali smo da produžimo naslavu; morali smo da skratimo godišnji raspust. Zajedno sa decom ostale su u školi skoro sve učileljice, kojima je lo bilo dozvoljeno specijalnim minislarskim raspisom.

Danas je pusi školski kvari; dim se bolno svija ka nebu neprijafeljar nekoliko srušenih zidova, jedini oslaci jednog dela sivorenog sa foliko ljubavi; leševi dece oslali su pod ruševinama. Gradifelji pusloši prošli su: ovuda... G. B..