Naša stvarnost
1392 LJUDI — DOGAĐAJI — KNJIGE
idejnih i moralnih preokreta. Verner je u fom svom skroz neosnovanom pesimizmu u kome ima zlonamerne fežnje da se slare generacije nekim visoko sublimiranim moralnim heroizmom uzdignu nad novim, pored feške povrede istini naneo i ljute nepravde mlađim ljudima. On ih je sve sfrpao u jednu istu prljavu forbu. Velika množina današnjih mladića i devojaka svojom ogromnom moralnom snagom, sveilom karakfernošću, požrivovanjem. femeljnošću u idejama i istfrajnošću u borbi za društvenim napreikom kategoričan je demanfi ovih Vernerovih nakaradnih zloslućivanja.
On nije hteo da uvidi da njegovi Zdenjek i Pavla nisu pravi preistavnici fih ozbiljnih, pozitivnih i konsfruktfivnih snaga u novim generacijama. Njegov Zdenjek pada pod udarcem nezaposlenosti u delirično očajanje, u najpustošniji i najofrovniji nihilizam, živof mu je bedan, nizak, besmislen dok mnoge pozitivne snage u današnjim generacijama imaju i u najmučnijim okolnostima cilj pred očima i dobro znaju za put da se do; tog cilja dođe. Njima ni za momenat ne pada na pame? da zbog njihovog ličnog neuspeha i zbog njihove lične pafnje freba da propadne ceo ljudski rod. A njegova Pavla koja je imala da bude najčvršća ličnost među mlađima u komadu, mora izazvafi zbog svog moralnog bednog završelka samo gnušanje kod novih generacija. Verner je hteo da na njoj pokaže kako su fendencije mlađih generacija za boljim i naprednijim društvenim životom površne, nesazrele, neposflojane, da jedna privlačna malenkost može izmenifi njihovu suštinu i pravac. Prilazeći pozitivnim elementima mlađih s prifajenim konzervalizmom i prisfrasnošću, Verner ih klevefa. Pavla koja se revolfira nad društvenom nepravdom, koja daje dokaze o svom slobodoumnom mišljenju, pada pred jednim briljantom koji za fili časak kao Aladinov prsten iz „Hiljadu i jedne noći prefvara njenu upornu i moralno jaku karakfernu ličnost u ljigavu mekušnost korumpirane malograđanke. Pavla likvidira sa savešću pred prvom ponudom bogaltsiva, a Zdenjek se služi prodajom sestre da dođe do zaposlenja i karijere. Nema ponosa, nema dostojanstva, nema hetfoizma kod današnjeg mladog svefa prema Verneru. Kako odvralno šakalski zvuči fo pakosno cerekanje nad današnjim žrfvama!
Kod današnjeg mladog sveta po Verneru glavno je lični uspeh u živolu. Biti sporiska ili filmska zvezda, bogaf, slavan, istaknuf, fo je po Verneru krajni ideal mlađih. Verner s puno nežnosti i simpatija okružuje oca, profesora Vaclava Juneka, koji donosi iz devefnaestog veka samo vrline: moralnu čistofu, savesf, poštenje, požrivovanje. Njegova deca su po komadu moralni pigmeji pred njegovom fragičnom veličinom. On je u komadu na svellom uzvišenju, a deca su u mračnim nizinama. On i deca su dva svela koji se ne razumeju. Hfleo bi da priđe deci, ali deca sve brže odmiču, nošena kafasfrofalnom maficom budućnosti. Stari sve bi po Verneru hleo de pomogne novom svelu koji je fobož sav u moralnim krizama i idejnim anarhijama, ali uzalud.
Postavljajući probleme društva i pufeva današnjice na odnosu generacija, Verner je morao pasti u fakve nepravde, neisfine i apsurdnosfi. Generacija nili je homogena, niti moralno u istom kalupu. U generacijama koje su živele u devefnaestom veku i bile vaspifane u njemu, mogu se navesfi primeri heroizma i visoke kulfure, ali isto fako i varvarsiva i lupešiva. Ta uopšlavanja vode proizvoljnosti, obmanama, zabludama. Tako je Verner iz slarije generacije odabrao bolji primer da ga suproistavi lošijem u novoj.