Naša stvarnost

POSTANAK NAŠEG GRAĐANSKOG DRUŠTVA

Kao „priloge pitanju posfanka našeg građanskog društva” objavio je profesor univerzifeta dr. D. J. Popović „drugo znafno dopunjeno izdanje” svoje knjige O Cincarima, koja je pre deset godina srećno slavila na dnevni red ovo važno sociološko pitanje. Kada se zna vodilačka uloga gradova i građana u živolu naroda ili društva, ili kada se vidi nesrazmerna raspodela kulturnih fekovina i ustanova između gradova i sela, onda je i laiku jasno, koliko je važno i značajno pilanje postavljeno u ovim knjigama; onda se mali udeo skoro svih Slovena, pa i Južnih Slovena, u kulturnom stvaranju Evrope dobrim delom može fumačihi fime što u prošlosti nismo pokazali skoro nikakve sposobnosti za sfvaranje gradova. U najboljem slučaju, naši su jači vladari vojnički osvajali gradove koji su bili tuđe kulturne radionice, ali ih nisu dosta dugo držali da bi ih potpuno asimilirali; zato naša nacionalna misao nije imala svoje zatfočnike u gradovima, nego više u planini, u kojoj su se valjda srelali hajduk i kaluđer. Dok se kulfurna islorija Evrope skraćeno prikazuje imenima čeliri grada: Afene, Rima, Firence i Pariza, dofle mi, Srbi, možemo u fom stilu da spomenemo samo Hilendar, dolle naš Dositej luta po tuđini, između Londona i Šklova, Lajpciga, Beča i Trsta, da umre u Beogradu koji je fek privremeno i nepofpuno bio postao srpski grad.

Kad je krajem XVII stoleća furska država naglo počela slabili, naš nacionalni preporod je pokrenu} srpskim građanstvom u Ausfriji, večinom u današnjoj Vojvodini. Kroz XVIII stoleće, ovo će građansivo u pravoslavnoj crkvi izgraditi bedem za zašlifu progonjene naše narodnosti, ono će crkvi uz bok osnovati ili izdržavati prve srpske srednje škole, i Rajiću, Orfelinu i Dositeju omogućili štampanje knijga koje će kod Srba odomaćifi moderni pogled na svel, izrađen u Evropi od Kopernika, Dekarlta, Njulna.

Olkuda sad Srbima odjedanput građansivo, kada toliki pulnici po našoj zemlji iz XVI i XVII stoleća skoro jednoglasno kazuju kako u gradovima Turske malo ima hrišćanskog stanovništva? To je pitanje postavio sebi dr. Dušan Popović. Njegov odgovor glasi: „Srpsku čaršiju ili građanski stalež osnovali su Cincari, a hrvatsku Nemci”. Taj odgovor je ilustrovan prvim, a mnogo bolje i potpunije drugim izdanjem knjige o Cincarima, naročito drugim delom drugog izdanja koji sadrži alfabelski spisak porodica za koje se zna ili se ima razloga misliti da su bile cincarske.

Odista, broj cincarskih porodica bio je u drugoj polovini XVIII i u prvoj polovini XIX stoleća velik, kako na feritoriji da-