Naša stvarnost

KULTURNO NASLEĐE FRANCUSKE

Pod surovim plavim nebom Da se kakav firan javi

| svoj narod ojađeni Ugnjelava, muči, davi;

Kad dželatu furskom dana Od evropskih gospodara, Izuđena, izumire

Maša majka, Grčka slara;

Kad s islandske krv se lije Dok na krstu ona jeca; Kad Nemačka pod feretom Gospodara svojih kleca;

Kad Lisabon, nekad slavan I obasjan slavom mnogom, Sad Miguel nečovečni Besno gazi svojom nogom;

Kad Neapolj lenjo. drema; Kad Albani jedan vlada Oladžbinom Katfonovom;

Ausfrija podla vlada

Sramnim kocem lomi krila Mlefačkome gordom lavu; Kad Modenom ugušenom Arkiduka seje sfravu;

Kada Kozak krvoločni Da kruniše svoje delo, Iskasapi, obesveli

Varšavino mrivo jelo

Preveo Milan M. Rakić (Iskra, 1898 god.)

I kopajuć pokrov njezin, Onaj čisti pokrov svefi, Ko devici zakopanoj

U razbludi žurno leti:

Tad proklinjem, u dvorima Il u mračnim pećinama, Gospodara po kome se Uvek puši krvca sama.

Ja osećam da je pesnik Sudija im sfrogi s neba, Ja osećam da ih muza

Uvek može kad zafreba

Povezalfti, ko za kolac, Na prljavom njinom fronu } na lance raskovati Okaljanu krunu onu,

Pa pustiti fakog kralja Šlo se fuđom krvlju pita Žigosana jednim sfihom Da budućnost daljna čita!

Jest, nek muza uvek služi Narodima bez odbrane! Zaboravljam fada ljubav Il delinjske srećne dane,

Zaboravljam nežne pesme, Prijafejstvo, porodicu, Pa dodajem mojoj liri Gromovilu fučnu žicu!

Vicfor HUGO

UMLATIMO SIROMAHE

Čitavih petnaest dana bejah se zafvorio u svoju sobu, i bejah se okružio knjigama koje su u fo vreme bile u modi (ima otada šesnaest ili sedamnaesi godina); hoću da kažem knjigama u kojima se raspravljalo o vešlini kako da se učine narodi srećnim, mudrim i bogatim, u roku od dvadeset i četiri časa. Bejah dakle svario, — progutao, hoću da kažem, — sve vralolomije ovih poduzelnika opšle sreće, — onih koji savetuju svim siromasima da se pretvore u robove i onih koji ih ubeđuju da su svi oni svrgnuli kraljevi. — Niko se neće iznenaditi što je moje duhovno raspoloženje fada bilo

blisko vrloglavici ili gluposti.

izgledalo mi je bilo samo da osećam, zagnjureno negde na dnu mog