Naša stvarnost

PESME

DEVOJKA SLUTI SMRT

Zaustavi, dobri konjaniče; kuda ti se žuri tako:

Devojka te koja voli viče, preklinje da ideš polako.

Sreća mi nije još ni na prag sela, nije se čestito još ni nasmejala. Zaustavi, dobri konjaniče,

moli te devojka što bi htela

još srećna da bude.

Htela bih da gledam sjaj oko sebe dana, da još udišem slatki miris njiva,

da mi se srce raduje žiyolu,

da mi se žedno sveta nauživa.

Dvadeset samo puta dane mlade proleća u veku ja sam dočekala, dvadeset puta brala prvo granje ti na aprilsku prvu travu stala.

Nisam se sita smejala ni govorila, neću slići svu nežnost izreći; živeti, evo, tek sam započela,

fek oči na dan što sam otvorila,

a li ćeš uleći.

Zaustavi, dobri konjaniče,

još ima dana, nastavi put sutra. Htela bih da slušam kako ljubav niče, htela još jednom da pogledam mlada kako sviću nad zemljom jutra.

BUKOVA ŠUMA

Provodimo sunčane dane

po učionicama prepunim ugljendioksida, prozore nam ne miluju nikakve grane; a iz zemlje smo gde bukove šume rastu, i bez njih venem0o.