Naša stvarnost

~ BRANISLAV NUŠIĆ KULTURNI TESTAMEMT

Spor je tempo kojim mi koračamo u plemenitoj težnji da Se UVIstimo u redove kulturom i napretkom daleko izmaklih naroda; spor je tempo da mi u bliskoj, pa možda i u daljoj budućnosti ne možemo dogledati ostvarenje tih svojih težnji. Ne leži uzrok tome u nedostatku duha, u nedostatku duhovnih moći naših, već u težnjama i materijalnim i moralnim prilikama i uslovima pod kojima se naša mlada kultura razvija. Kulturni izrazi, kulturni pokreti, pregnuća u našem su društyu još uvek pojave drugoga i trećega reda; nosioci tih izraza, pokreta i pregnuća, dakle graditelji kulfure, kod nas su malte ne izlišni ljudi, čak toliko izlišni da se njihova reč otstranjuje čak i kad se rešava o najvažnijim kulturnim pitanjima. Sem t0gd, mlada kultura kao i mlada biljka za svoj razvitak i procvat traži almosjeru zračniju, no što je ova koju joj naše podneblje nudi. Pod našim, tako često mutnim podnebljem, mlada se biljka ne može da razvije U stablo, niti da da punu cvast, kao što ni duhovno stvaralaštvo ne može doći do punoga izražaja, te stoga mnoga reč ostaje nedorečena, mnoga misao možda neiskazana, mnogi tok presušuje na samome izvoru svome ili bar ne daje sve izobilje svoje duhovne moći.

Ma koliko shažan duhom, pojedinac nije kadar ni svojim naporima ni eventualnim svojim ličnim uspesima, da izmeni ove prilike; tek udružene sve duhovne moći, jednom zajedničkom i istrajnom akcijom, moći će kulturnim pregnućima da prošire duhovne vrednosti u našoj sredini i moći će da im obezbede značaj koji one imaju u razvitku jednog kulturnog mladog društva.

5 decembra, 1937. . Branislav NUŠIĆ

MORALNI LIK JEDNOG PISCA

Naš saradnik, Dušan Malić, sekretar Udruženja umetnika, nauč– nika i pisaca, održao je na pogrebu Branislava Nušića sledeći govor:

Nije čas da se ovde o Branislavu Nušiću donosi konačan sud. To oslavljamo budućnosti. Još manje je čas da se u pojedinoslima raščlanjuje njegovo delo. To osfavljamo kritičarima književnosti.

U ovom frenušku, kad jedni pored drugih stoje, s jedne strane, iskrenosi, naša, iskrenost omladine, pošlenih kulturnih radnika, i silnog, malog, radnog čoveka, a, s druge sfrane, nekrološka konvencionalnost izvesnih, s jedne strane, ispit savesti, naše, a s druge sfrane, samozadovoljstvo, njihovo, sve io prividno zajedno pred odrom čoveka koji je pedese! godina neumorno. delao u našoj javnosfi i toliko doprineo izgrađivanju naše kullure, neophodno je olkriti, i istaći, pre svega, onu generalnu liniju, onu slalnu, iako ne uvek vidljivu, fežnju koja se uvek provlači kroz sve ono što je Nušić pisao i radio.