Naša stvarnost

TRIDESETA 99

znao sam ga u Harvardu gde je bio došao sa puno blagonaklonosti i ljubavi za omladinu. U io doba sam ga se bojao, plašile su me njegova mudrost i ozbiljnost. Nisam uopšte progovorio s njim. Ali pošto sam se vratio iz Francuske, ispričao sam mu šta sam sve radio i video. Pitao me šta nameravam da radim. Rekoh mu da ne znam, ali da želim da pišem. Pogledao me i nasmešio se: »Vi možele da radite sve što hoćete« reče mi, i ja mu poverovah. Od tog sam ga vremena obilazio i poveravao mu svoje nezgode i teškoće. On me je uvek pažljivo slušao, i ja sam u njegovom razumevanju mojih problema nalazio njihovo rešenje. Dok sam bio u njegovom društvu imao sam ufisak da gledam svet, sebe i njega, novim očima. Govorim mu o onome što vidim, što mislim, i to mi se vraća ulepšano i puno značaja. On ne sudi, niži savefuje: dovoljno mu je da sve objasni. Postoje dva čoveka koji mi ulivaju poverenje u samog sebe, koji ma požstiču na rad, i ulivaju mi želju da radim samo korisne stvari. To su RPopeland i Stešfens.

Njujork me je očarao mnogo više no Harvard. Tamo se moglo naći sve, i to me je potpuno zadovoljavalo. Lufao sam ulicama između nebodera i onoga veličanstvenog dela varoši, sa niskim kućama. Duž dokova East River-a koji su mirisali na bakaluk, pored vifkih rednjača iz prošlih vremena, kroz Eeasi Side — male varošice usred varoši pune vreve, gde noću dimljiva sveflos} kilometarskih redova aufomobila, obasjava stare, bedne ulice. Upadao sam usred bučnih pijaca (gde je krv kapljala sa lezgi a riblje ljušture svežjlucale na svetlosti buktinja). Pod tunjom mostova, debele Jevrejke su vikale nudeći svoju robu. Uzbuđivala me plima i oseka ovog talasa ljutstva koje je išlo na rad i vraćalo se s rada. Upoznao sam Chinatown, Little Italy , sirijske kvariove, pozorište sa lutkama, meblirane sobe Bowery-a na mesfa gde se, zimi, skupljaju skitnice. Upoznao sam i Haymarket, nemački kraj i sve ćumeze Tenderloin-a. Proveo sam celu jednu noć, leti, na vrhu stuba Viljamburškog mosta, drugu sam prospavao u jednoj korpi za sušenje riba na Flufonskoj pijaci, gde su morske ribe: crvene, zelene, zlaine, sveflucale na plavičastoj svetiljki. Prostitutke koje su lutale ulicama bile su mi prijatelji koliko i pijani mornari sa drugog kraja sveža, i španski džokeji iz West-Strcet-a.

Pronašao sam mračne i divne gosfionice gde su se mogla naći sva jela na svetu. „Znao sam gde se nabavlja »drug«, gde može da se iznajmi čovek koji će vas »osloboditić nekog neprijatelja, i znao sam način kako da se uvučem u kockarnice i tajne balove. Parkovi, ulice, trgovi, pozorišta i hoželi nisu imali nikakve tajne za mene. Prisustvovao sam ružnom rasprostiranju varoši, koja se širila kao bolest. Obilazio sam često kvartove koji su se rušili. Iz njih je život bežao. Skverovi i nekada lepe ulice, pune lenjog života, fonule su sa talasom jazbina koji je sve jače nadolazio. Poznao sam Vašingfon-skver, umefnike i pisce, boeme i revolucionare. Išao sam ma jedan bal

7 Chinatown: Bineski kvart Njujorka. Little Italy: Italijanski kvart,