Naša stvarnost

136 LJUDI — DOGAĐAJI — BNJIGE

uglavnom preovlađuju ove forme: 1) cionistički kolonizatorski posed; 2) feudalni veliki posed i 3) sitni posed felaha.

Arapski veleposednici poseduju 99,1% korisne zemlje, cionističke kolonije 93%; vakufi 1,5%; državna imanja 1,5%. Na razne koncesije dolazi 0,7%; maloposednička, gazdinstva poseduju neznaini deo korisne zemlje. Analiza podataka pruža nam realniji odnos: na jednom sektoru su cionistički kolonizatori i arapski velikoposednici. Njima pripada više od polovine korisne zemlje. Na drugom sektoru su sitni sopstvenici, felasi, osnovna masa seljaštva. Feudalni gospodari, vlasnici, poseduju po 30—40 hiljada denuma zemlje.

Arapsko stanovništvo, koje se bavi zemljoradnjom, ceni se na 19.000 porodica. Od toga broja 44% felaških porodica nemaju dovoljno ili su potpuno lišeni zemlje.

Istraživanja Džonsona—\rosbi, vršena po celoj Palestini {ispitivana su poglavito gazdinsiva sifnosopsiveničkog seljaštva) otkrila su očajno stanje arapskog sela. Istraživači su uzimali, mahom, tipične primere za celu Palestinu.

Srednja, prosečna cifra, u stalističkom istraživanju, po pravilu ide na štetu ekonomski slabijih slojeva; fa cifra je Tiktivna. Samo detaljnijom analizom u vlasničkim odnosima, analizom raslojavanja u grupe u nižim kategorijama, može da se prikaže približno stanje sivari. U Palestini su kategorije sopstvenika raspoređene:

1) do 1 fedana 51% 9) od 1—9 fedana 90% 3) od 3— više fedana 93% 4) imaju samo voćnjake 6%

Iz ovih podafaka izlazi, a to je u sivari realno stanje, da 51 % posednika imaju manje od jednog {edana. U ekstenzivnoj privredi, pri niskoj produktivnosti, ovo nije dovoljno za egzistenciju, to pre označava hronično gladovanje. I oni posednici koji imaju više od jednog fedana, ne mogu da opstanu samo od zemljoradnje; oni su upućeni na dopunski prihod van poljoprivrede {u sopstvenike statistika je ubrojala i one koji imaju samo po nekoliko voćaka ili kirant} zemlje (1/94 deo fedana).

Arapski seljak pati od nestašice zemlje. Nestašica zemlje (glad za zemljom) posledica je cionisličke kolonizacije i feudalnih odnosa u zemljišnoj sopstvenosti.

»Ako se teranje felaha sa zemlje« — piše Frenč, činovnik engleske vlade, poslat u Palesiinu da proučava položaj poljoprivrede — »nastavi ovakvim fempom, za 40 godina felaha, sopstvenika, neće biži.« Felasi, sopstvenici, pored toga što nemaju dovoljno zemlje, nemaju ni potrebnog invenžjara; bez stoke su. Stoka je skoncenirisana kod šeika i cionističkih kolonizatora. Na svako seljačko gazdinstvo dolazi prosečno 0,3 krave, 0,5 tegleće marve. Većina gazdinstava, stvarno, nema ni ovoliko.

Nemajući dovoljno zemlje felasi su upućeni na zakup. A zakupnina, koja obično iznosi 50—60% celokupnog prihoda, plaća se novčano ili u naturi,