Naša stvarnost

EBONOMSEI UZROCI PALESTINSEIH NEMIRA 197

Arapskog seljaka pritiskuju i zelenaški dugovi. Po podacima komisije Džonsona—Mrosbi srednja zaduženost felaha je 97 palestinskih funti (stvarno mnogo je veća), u izvesnim brdskim krajevima dostiže 39 p. f. Na ove dugove samo godišnja kamata iznosi 8—10 p. f. Teško privredno stanje dovelo je felaha u položaj da nisu u stanju da otplaćuju dugove.

Parakterna crta feudalno zelenaške eksploatacije palestinskog seljaštva jeste zakon o hapšenju dužnika, koji ne plati dug. U okolini Haife od 15.560 porodica, 8.701 suđeno je za neplaćanje duga. Od ovoga broja 4.879 slučaja osuđeni su da im se proda celokupna imovina za naplažu duga, 9.756 osuđeni su na zatvor [25%)].

Poreski tereti takođe su teški, nepodnošljivi.

Zašto se u stvari Arapi bune?

Cionistička, jevrejska kolonizacija u Palestini otpočela je osamdesežih godina prošlog veka. Ova kolonizacija odlikuje se potpuno od posleraine. Sadanja kolonizacija posfavila je kao svoj osnovni cilj: potiskivanje sitnosopstveničkog seljaštva u brda i koncentrisanje zemlje u rukama kolonizatora,; postepeno da istrebe Arape. To je krajnji cilj jevrejske kolonizacije. Ovakvom kolonizatorskom politikom ugrožena je egzistencija arapskog naroda. Bolonizatori sve više potiskuju starosedeoce. Za 13 godina arapsko stanovništvo uvećalo se 50% ; jevrejsko stanovnišivo poraslo je četiri puta više. U 1990 god. cionistima je pripadalo 9% korisne zemlje, 1933 god. 20,6%, a u 1935 god. skoro !5 nalazi se u rukama cionističkih organizacija i jevrejskih kapitalisia, Sasvim suproinu sliku pruža arapsko selo. Na svaku dušu seoskog stanovništva 1900 godine dolazilo je, prosečno, po 90,1 denuma zemlje; 1999 godine po 15,9, 1999 god. po 10 denuma i 1935 godine po 8 denuma. Za tridese} godina zemlja se na jednog čoveka smanjila prosečno za dva i po puta. Smanjenje je naročito veliko bilo za vreme intenzivne kolonizacije Jevreja u Palestini u posleratno doba.

Cionističke organizacije drže najplodnije doline i polja. One poseduju dve žrećine planfaža limuna. 1995 godine posedovali su 9255, a 1934 god. 69,5%.

Bolonizacija je povisila promenu vrednost zemlje. Feudalni gospodari feraju felahe sa zemlje, koju su oni držali pod zakup, da bi je prodali Jevrejima po visokoj ceni. Felasi, sitni sopstvenici, sve više ostaju bez zemlje i sredstava za život.

Cionistička kolonizacija najviše je, pored felaha, pogoršala položaj plemena beduina, nomada. Posle žetve beduini su iskorišćavali pravo paše na imanjima felaha. Boolonizatori su im oduzeli to pravo. Automobilski saobraćaj, mehanizacija i motorizacija saobraćaja, potisnula je karavane, kojim su se bavila plemena beduina.

Činjeni su pokušaji da se ublaži stanje, ali nisu dali pozitivne rezultfate. Još veće suproinosti između Arapa i Jevreja nasfale su za vreme privredne krize. Zaoštrenost je tada dostigla kulminaciju. Privredni položaj felaha i beduina bio je očajan. Jevreji su, međutfim, preživljavali prosperitet. U to vreme priliv kapitala bio je veći. Suma unetih kapitala za poslednje tri godine ceni se na 18—90 miliona p. funti.