Naša stvarnost

198 LJUDI — DOGAĐAJI — ENJIGE

Samo u 1934 godini uvoz je bio 19 miliona p. f. Neznatni deo kapitala ušao je u industriju i trgovinu, oko 8%; 19,5% invenstiran je u plantaže. Ostatak je upotrebljen za izgradnju zgrada.

Pobune Arapa ekonomski su uslovljene. Arapski seljak, sitni sopstvenik, felah, ostaje bez zemlje, potiskuje ga kolonizator, koji zahvata najplodniju zemlju. Beduini su potisnuti u brda, u pustare; oni nemaju od čega da žive, molforizacija saobraćaja, koja sa kolonizacijom, intenzivno raste, sve više pogoršava njihov položaj i istiskuje ih iz privrednog stroja.

Parakteristika arapskog bunta ima dvostruko obeležje: nacionalno oslobodilačko, upravljeno proiivu stranih kolonizatora, i njihove invazije; druga karakteristika je otpor felaha, sitnih sopsivenika i beduina protivu eksproprijacije njihove zemlje. Svako parče eksproprisane zemlje natopljeno je krvlju.

Ponekad arapske pobune preivaraju se u opšti nacionalni ustanak (kao na pr. 1999 godine). I u ovom ustanku prednjačili su felasi i beduini. Oni su upali u gradove, porušili su jevrejske kolonije i odveli stoku. Nekoliko dana trajala je borba između engleske vojske i pobunjenika. Tenkovi su tada uništili nekoliko sela.

Ima dosta vidnih znakova koji dokazuju da je arapski nacionalni pokret za sada još predvođen, od arapskih veleposednika i arapske buržoazije, koje u punoj meri podržavaju neke tofalitarne zemlje. Prema fome žaj pokret nema napredni, oslobodilački karakier, kako sa gledišta unutrašnjeg oslobođenja samih Arapa, a fako isto i u pogledu oslobođenja kolonijalnih naroda.

Međutim i izgleda da pokušaj totalitarističkih država, u borbi sa Engleskom, da se arapsko nezadovoljstvo pretvori u rasističko-verski pokret, nije uspeo; tako se palestinski problem ne može ni poslaviti. Arapi će morali da se bore za svoju nacionalnu nezavisnosti, za svoju teritoriju. Intenzivna kolonizacija Jevreja, naročito poslednjih godina, smanjuje životni prostor arapskog sfanovništva. Teritorija nije dovoljna za toliki priraštaj.

M. Milošević

JOVAN M. JOVANOVIĆ: DIPLOMATSKA ISTORIJA NOVE EVROPE

1918—"1938. (Beograd, Hnjižara EH. J. Mihajlovića, 1938)

Dvadeset godina stvarnih ili samo privrednih diplomatskih napora versaljske Evrope municiozno su notirani u ovoj knjizi. Njen pisac g. J. M. Jovanović, koji je inače jedan od vođa opozicije, otvoreno izjavljuje u predgovoru da je njegova obimna knjiga samo »prosto izlaganje«, da »u njoj nije ništa naročito tumačeno, događaji nisu gledani ni kroz kakvu prizmu«, pa čak ako se i io desilo samo je »donekle izraz ličnog shvatanja i ocena opšteg osećanja, pojava i događanja«. G. Jovanović je mišljenja da treba samo izložiti činjenice »ne generališući, ne filozofirajućić, a sve ostalo je »osltavljeno doc-