Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 283

OKO 1.265 м. У близини (О. Џ. нема грађених шутева, него воде једино ставе. JL Bb. СОМЈЕР. ВБ. Вијала, де Сомјер.

СОНДЕРМАЈЕР РОМАН ФРАНЋИШЕК ДР., санитетски пуковник (28/2 1861, Черковци, Буковина — 31/1 1923, Београд). Гимназију је свршио у Лавову, а медицину у Кракову. До 1889 био је асистент хируршке клинике у Кракову, а тада је ступио 'у српску војску као капетан | класе. У чин мајора произведен је 1894, за потпуковника 1898, за шуковника, 1905. Био је најпре лекар спољног одељења, Војне Болнице у Београду, затим ушравник исте болнице, референт санитета Дунавске дивизиске области, начелник санитета (1905—1909), ушравник, болнице (1909—1912), понова, начелник санитета, (1912—1913), па, поново управник болнице (1913—1914), хирург-консуштант при ЂВрховној Команди (1914), инспектор. санитеTa у оперативној војсци и позадини (1915), начелник | санитета – Врховне ~ Команде (1916—1917), на. расположењу! Врховне Команде (1917—1919), управник Војне Болквице у Београду (1919), начелник санитета 1 армиске области (1990) и председник Војно-санитетског комитета, (1920 до 1923). O. има, заслуте за. организовање нашег војног санитета. РС.

СОНДЕРМАЈЕР ТАДИЈА, аегротнагу тигатаји инжињер (19/2 1892, Београд). Гимназију: је свршио у Београду, а. технику је почео у Берлину а довршио 1923 аерошагуИички факултет у Паризу. 1912 прекинуо је сту„дије и стушио је, као добровољад, у војску. Џо свршетку ратова, 1918 тодине прешао је у војску и био активни официр до 1923. када је дао оставку и прешао у резерву. За време рата, 1916 био је авијатичар-шасер 'у француској војсци и у битци на Соми оборио два немачка, аерошлана. 1922 основао је Аеро-Клуб. Покренуо је лист за унапређење ваздухоплов ства, Наша Крила, и основао је и ортаниговао Друштво за Ваздухопловни Саобраћај. 1997, са поручником Бајдаком, прелетео је линију Шариз—Бомбај—Беотрад (25.000 км). Д. II.

СОНИ РУДНИЦИ. Лежишта камене соли позната, су код нас (у Босни, код Тувле. Тамо се налазе у дубини од преко 250 M У лапорастим глинцима и пешчењашима доњета миоцена уложени слојеви камене соли, у дебљини од 100 до 160 м. Слојеви имају облик сочивице. Ј. Лакатош и А.

Деспић (Индустрија, Босне и Херцегови-.

не, стр. 81) овако говоре углавном O тузланском соном руднику: Нешто поради дубине, а највише због силних притока, воде у горњим слојевима, камена со се не вади копањем, него црпењем слане BOДе, из које се испаривањем добија камена со. Помоћу сисаљки на, електрични DOтон црпе се слана вода из бунара, који су дубоки 350—450 м. Отвор бунара, који су

СОНИ РУДНИЦИ

начињени бушењем, широк је 30—50 см, а према дну се сужава до 20 см. Да се не би, због јаког бочнога тлакжа, зидови бунара, поломили, и тако засули, обложени су они вишеструким металним цевима, Бунара има 16. Они дају дневно 2.000 до 2.500 хл слане воде. Али је то тек трећина количине, што би се могла црпењем добити. Па и од те трећине тек се једна, трећина, прерађује у со. Друге две трећине троши тамошња, хемиска фабрика, 38, производњу соде у Лукавцу. Вода је из сланих бунара готово засићена. У једном хектолитру има 39 кг соли. Олана, вода, што се црпењем вади из бунара, одводи се у резервоаре, где се испаривањем још више концентрише, а онда, помоћу цеви на тлак, одводи опет у т. зв. солане, т. ј. одељења. са казанима. Ту се деловањем температуре вода испари, а остане со.

У Оимин Хану, који је око 6 км удаљен од соних бунара, подитнута је још 1884 солана. У њу се доводи слана вода, помоћу 5% км дуге гвоздене цеви, и то најпре у резервоар (138 мз садржине), а из њега у солану, која, има 6 жазана, (или тава) за варење соли, са, укупном површином од 796 м“, и два казана за сушење, са површином од 176.м. Ова солана продукује годишње 65—70.000. а соли.

1892 подитнута је у Креки друга солаБа, знатно већа и модернија од оне у Симин Хану. У почетку је ова имала 4 казвана, са 567 м“ површине, али је шпостепено повећавана, тако, да данас има 9 ка зана, са 1.536 м“ површине. Она може да, произведе тодишње 300.000 а ситне соли. У солани су два резервоара, са 6.500 xa садржине, у која се доводи слана вода помоћу 8 км дуге и 19'5 см дебеле цеви. Олана, се вода пусти у каде до висине од 30—35 ем, загревањем, помоћу температуре из решеткастих пећи испод котлова, вода се испарује, док не остане сама со, која, се онда, одводи (у посебна, супила, да изгуби сувишну влагу. Шри том испаравању ухвати се на тавама доста слане коDe, која се употребљује при приређивању марвене соли.

Из сланих бунара код Тузле исцрпено је 1905—1918 26,301.006 хл слане воде (највише 1917, кад је исцрпено 9,353.910 XI, најмање 1915, кад је исцрпено 1.465.354 хл). Од тога је употребљено за, продукцију соде у Лукавцу 13,855.386 хл (највише 1905, кад је употребљено 1,220.046 Хл, најмање 1915, кад је употребљено 635.572 хл). Од те количине изварено je слане воде 10,962.420 хл' (највише 1917, кад је изварено 1,361.253 Xx, најмање 1918, када је изварено | 687.545. хл), | што | је – дало 3,693.914 а соли (највише 1917, кад се добило 481.415 а, најмање 1908, кад се добило 193.819 4). 1919—1993 'испрпено. је слане воде 8,044.994 хл (највише 1992. кад је исцрпено 2,495 хл, најмање 1990, кад је исцрпено 943.759 хл). У то доба. продуковано је соли 1,733.497' а (највише 19929. ка-

А S | :