Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 284

Сопот

да, је продуковано 450.430 а, најмање 1920, кад је продуковано 242.327 а).

Тузланска, со одавно је позната. Горња и Доња Тузла звала се пре турске инвазије Соли. Турски со значи туз, па је тако од Соли постала Тузла. До окупације Босне добивање соли код Тузле била је привилегија неколицине | муслиманских породица, које су је продуцирале сасвим примитивно. После окупације прешли су рудници у руке аустриског монопола, соли, који је завео (у рудницима. модерна уређења, за исцрпљивање слане воде и за добивање соли из воде.

За добивање соли из морске воде служе солане у Стону и Пагу. Солана у Огону основана. је од дубровачке решублике по типу француских солана. Налази се код вароши (Стона, на. месту, где се полуострво Пељешац веже са копном. У њој се налазе углавном 4 резервна басена, 35 Поља, за концентрацију морске воде, са површином од 125.446 м“, 8 соних гумна) са 12.380 м2. Укупна површина испаравања износи 460.000 мг. Својина је државна. Уређена је за тодишњу шроизводњу од 2.500.000 кг соли. Постављањем набављенога, мотора од 14 ШР са новом центрифуталном пумпом продукција ће се знатно повећати. За дизање морске воде и саламуре налази се на солани једна турбопумпа, коју гони мотор на петролеј са снагом од 4 НР. Лети је запослено на. содани око 80 радника, а зими мање.

Солана на острву Пату, код града. Пата, основана, је 1850. Састављена. је од 4 шоља. за, испаривање морске воде, од 176 соних лијеха 'за. кристализацију и 13 за концентрацију соли. Површина. солане износи 1,128.000 мг. Морска вода диже. се по0себним мотором на петролеј од 14 НР и пушта, у шоља. Радника. је запослено око 190. Могла би да продуцира годишње 60.000 а соли. Својина је државна.

Ф. Тућан.

Сопот. 8. Кривошије. Рисан.

СОПОЋАНИ, манастир на извору Paшке, у области Новог Пазара. Црква је посвећена, Силаску Св. Духа на апостоле (Ов. Тројица). Подигао та је краљ Урош I око. 1965. Цркву у овом манастиру наменио је краљ Урош за своју гробну цркву. Изгледа, да је Урош схвашио цркву као неку врсту породичног мауволеума, па. је, још за живота, по свој прилици: 1266. шпренео овамо из Отуденице мошти свога. оца. Стевана, Првовенчаног, поје су имале ту да, почивају поред тела његове мајке, краљице Ане, унуке чувеног дужда, Шнрика Дандоло, која је била умрла, вероватно, 1965, па је сахрањена овде у цркви. Када је доцније, не много после 1276, умро и Урош 1, негде у Хуму, и његово је тело пренесено овамо и положено у краљевој кркви. И Урошу верни архиепископ Јоакикије 1 (1272—1976) сахрањен је (1279) поред свога краља. Шрема, неким летошисима у овој је цркви сахрањен и Вука-

ков син, велики жупан Ђорђе, који је млад умро.

Као краљевски манастир С. су по рангу долазили на треће место (одмах после . Студенице и Милешева). Када се, приликом обилажења цркви у својој држави, краљ Милутин бавио у (С., побегао је из краљеве свите, у којој се налазио као. паж, познији архиепископ Данило у Кончулски манастир, и ту се замонашио. С. су преживели пропаст српске државе. 1526 у (С. је преписао поп Дмитар Животе српских архиепископа по наређењу ктумана. Германа. О (О. има доста спомена из 17 века. 1689 (О. су разорени. Тада је црква много пострадала. 1690 игуман (. Максим налазио се у Аустрији. Када је 1794 рашки митрополит Арсеније посетио (О), излио је у запису на зиду цркве бол свота срца због разорења манастира. И неки поп Милован (2) гледао је са пла-

· чем и уздисањем красни и разрушени ма-

-настир 1759. Из овога, се види, да је макастир остао пуст. Он се није обнављао све до наших дана. 1926 почело се са рестаурацијом (С.

CG. долазе у: ред наших најлепших и најзначајнијих старих цркви. Црква припада својом архитектуром т. зв. рашкој школи. Она 'има један брод, који је на за– гадној страни шродужен једним нартеROOM са два бочна параклиса, а Ha источној страни пространом олтарском апсидом, која достиже скоро висину наоса. Један попречан, нижи од наоса, брод уметнут је између олтара и: наоса. Уз западну фасаду призидана. је, у ширини цркве и .0ба параклиса, т. зв. клобучина, једамш отворен. трем са једном високом и масивеом кулом. За време Душаново отворени простори између попречног брода и оба. параклиса. затворени су зидом и шпретворени у параклисе. Том приликом је и солидност куле обезбеђена зазиђавањем и сужавањем великих отвора у њеном. приземљу. Изгледа, да. је дужином целе цркве, чије зидне површине споља не показују никакво рашчлањење, ишао подстрешни лучни фрис. Портали су ромалски. Интересантна. је орнаментика. израђена у стуку на капителима у простору. кубета (акантус и »ајерштаб«), дуж лука. врата између наоса и нартекса и лево и десно од њих на зиду, као и у олтареској апсиди. :

Живопис у (О. чини снажан ефекат шпространим композицијама и фуитурама, најдкриродних дименсија, које се издвајају са взлатног позађа. Полражавани су мозаици и монументално сликарство ранијих векова. У третирању сижеа и фигура. запажа се извесно реалистичко схватање, које ће се у Италији јавили тек нешто позније. Шада у очи огромна композиција. Успења Богородице, са врло великим. бројем фигура надприродне величине. На, западкоме“ зиду нартекса развијала. се, у пет зона Историја. о прекрасном Јосифу, док