Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 285

у олтарској апсиди чини снажан ефекат

Причешће апостола.

Но од највећег су интереса историске слике, којих има доста велики број. Краљ Урош 1 насликан је неколико пута, а тако исто и краљица Јелена, његова жена. Синови краљеви, Драгутин и Милутин, насликани су као дечаци, а изгледа да је насликана и кћи краљева Шрњача. У клобучини налазе се ликови Душана, Јелене и сина им Уроша. Од свих је едика најважнија она, која је насликана на северном зиду нартекса и заузима, целу западну половину зида, а у којој је израђена смрт краљице Ане, мајке краља Уроша 1. На њој се виде Урош и краљица Јелена, њихова деца Драгутин и Милутин и Шрњача, а вероватно и краљ Владислав, вероватно нека липа из Вуканове королице и потоњи архиепископ Сава II, брат краљев, као епископ хумски.

ВБ. Петковић.

СОПРОН ИГЊАТ (Уорргоп), новинар (1820, Нови Сад — 1894, Земун). Изучио је штампарски занат у Новом (Саду, затим је радио у Пешти и у државној штампарији (у Бечу. У Бечу је у слободно време слушао предавања, на Универеитетцу, нарочито из философије и књижевности. Сара ђивао је на. Фремденблату. 1848 вралио се кући у Нови Сад, одакле је отишао у Ђеоград, пде је остао до 1851, када, се преселио у Земун, тде је основао штампарију, у којој се штампале књиге на српском, немачком, бугарском и траком језику. 1865 одазвао бе“ С. позиву турске владе, да пренесе своју штампарију у Сарајево, да,

„штампа потребне ствари за хришћане и

да уређује лист Босну. 1866/67 штампао је G. Босански РВјесник.“ 1868 вратио се у Земун. У Земуну је ивдавао кратко: време Земунски Гласник, а убрзо затим ЗешПШпег СгепљЉоје (1871/76). 1880—1894. издавао je Semliner ЧУЈосћепђа не, Нашисао је на. немачком језику одличну монографију о Земуну (Мопо гарће уоп Зети ипа 'xUmgebung, 1890), 71. JJ.

COPA, peka у Оловеначкој, десна, притока, Саве. Бене саставнице су: Пољалншчица и Седшчицка (С. Прва, је десна саставница, и извире око 8 км северозападно од Логатеца, а. са изворишта претежно тече према северу-северозатаду. Од Села, управи свој ток према северу, чинећи веће окуке, а ниже Хотавља скрене под травим углом, и почне тећи на исток затим на, исток-североисток, стално вијутајући. Код Шкофје Локе састаје се са левом саставницом, Селшчицком (С. која/ извире у Јулиским Алпима, на, источној падини Олагника. (1.500 м) и Хоча. (1.514 м), и до села Чешњице тече углавном на иеток, а одатле до става на југоисток. (Одатле почиње ток (О. која и даље тече истим правцем, ка југоистоку, све до ушћа у Саву, код села, Медводе, 'односно 3'5 KM северозападно од Шмарне Горе. Са десне и леве стране (О. прима неколико мањих

"СОРКОЧЕВИЋ.

притока. Од изворишта Пољаншчице до Медводе дужина (О. тока је 46'6 км, а. по вршина, целот слива је 643:4 км“. JL BD.

СОРГО. 8. Соркочевић. |

СОРЕТИЋ ТОШО, подмаршал (23/7 1858, Сарајево). Овршио је Војну Акалемију у Винер-Најштату, и стушио је 18/8 1880, као поручник, у 29 пешачку пуковнију. 1883—1885. похађао је Ратну Школу у Бечу, 1885 шостао је натпоручник, 1886 до 1891 био је додељен тлавном стожеру у Бањој Луци. 1892 постао је капетан код 86 пуковније, 1901—1904 био је мајор У 34 пуковнији, 1904—1907 заповедник кадетске школе у Кошицама. 1/6 1909 постао је потпуковник, 1/5 1912 пуковник. 1912—1914 био је заменик команданта жандармерије у (Сарајеву, 1914/15 командант 12 горске бригаде. 18/8 1915 постао је генералмајор, 1915/16 био је командант жандармерије Босне и Херцеговине у Сарајеву, 1/4 1918 постао је подмаршал и командант 42 хрватске домобранске | дивизије. За време Оветског Рата био. је 1914/15 командант 19 тореке · бригаде на Дрини и у Србији, 1916/17 командант 1 усташке бригаде у Галицији и на, Сочи, 1917/18 командант 63 пешачке дивизије на Сочи, на румунском фронту у простору Брачул—Шириду, на тиролском фронту код Аосјала, као жомандант 42 хрватске дивизије код Кланца Цесила,. Као дивизионар се истањао Тактичним

вођењем своје дивизије. 1/1 1919 је шенсионисан. 19 СОРНОЧЕВИЋ АНТОНИО (Sorgo), ~ се-

натор и посланик Дубровачке Републике у Паризу (24/19 1775. Дубровник — 142 1841, · Париз). Потомак. старе властеоске породице, (О. је најпре учио у дубровачком Колегиуму, затим на Университету у Риму, где је био под надвгором Бенедикта, Стаја. После путовања по Италији, живео је у Шаризу, где је стекао веза. Поставши члан Келтеке Академије (потоњег Антиквареког Друштва), он јој је подносио извештаје о Словенима. (Метојгез де |'Асаделе Се апе), Крајем 1806 дубровачки Сенат одредио је (О. за посланика, Републике код француске владе. Једва прим љен, и то неслужбено. од 'Талерана. тек у септембру 1807, затим и од Наполеона, О. није успео ју својој мисији, јер је 31/1 1508 Мармон“ објавио декрет о укидању Дубровачке Републике. Због свота. франкофилества. СО. је постављен за. шрвог мера подчињенот Дубровника, али је убрзо напустио ту дужност и вратио се у Париз. Том приликом посетио је тђу Стал у KHoпеу, код Женеве. После аустриске окупације, (О. је распродао своја имања 7 на станио се стално у Паризу. где се кретао у највишем друштву. Објавио је 1838 у Кеупе ди Мога при информативна, чланка: О политичкој и књижевној прошлости Дубровника, о Гундулићевом Осману (са, преводом епизоде о“ Сунчаници). о по-

| OV 2—