Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 289

Дан

СОЦИЈАЛИСТИЧКА РАДН. ШАТРТ. ЈУПОСЛ. (КОМУНИСТИЧКА)

љиву политику према буржоазији, сваки компромис, коалицију или кооперацију и учешће у влади у оквиру капиталмистичког поретка. као и пучизам и дезортанизовање борбе. У представничка тела она ће улазити као критичар, ради за оштравања класне борбе и изнуђавања устушака, који ће пролетерску масу уд дизати морално и материјално и оспособљаваши је за што брже и потпуније испуњење шисториске мисије.

Орган спранкин био је 94/8 1920—29/8 1991 Социјалист, а од тада до 90/19 1991 Социјалистичке Радничке Новине.

Ј. Продановић.

СОЦИЈАЛИСТИЧНА РАДНИЧКА ПАРТИЈА ЈУГОСЛАВИЈЕ (КОМУНИСТИЧКА) организована је одмах по ослобођењу, а подлога. за (уједињење јутословенских COцијал - демократских примљена, је 21—23/4 1919 на конгресу у Београду. Као главни задатак истиче се: "Развити борбу радничке класе против капиталистичкот екеплоатисања, – задобити политичка, права, без којих се не може ни водити економска борба. ни 'развити економска. организација, преобратити капиталистичку својину и средства за ттроизводњу (земљиште, руднике, сировине, алате, машине, саобраћајна средства) у друштвену својину, а производњу еспапа. у социјалистичку продукцију, коју друштво врши само за себе. СРПЈ не бори се за нове повластице и преимућетва. већ за укидање класне владавине, па и самих класа, а за једнала, права. и дужности свих, без разлике пола и порекла. Да, се то поститне треба да и пролетаријат освоји. политичку власт, и постави своју диктатуру, разоравајући старе органе власти, у циљу, да се старо друштво социе јалних неједнакости уништи, и органигује друштво општега, рада, опште једнакости и општег благостања.

ОРИЈ. ступа у Ш, комунистичку, интернационалу, која је за непомирљиву и некомпромисну класну борбу, и осуђује социјал-патриоте m министеријалисте, који цепају раднички покрет.

Акциони протрам странкин примљен је ка, истом контресу. Он тражи. у политичкој организацији: Апсолутну. слободу штампе, збора, и удруживања, најпотпунију политичку и правну једнакост свих трађана, без разлике пола и држављанства, активно и пасивно изборно право. за. "оба, пола, по навршетку 90 година, потпуно слободне изборе, са, пропорцијом, за целу. земљу и свако самоушравно тело, републикански облик владавине, изборно судство и чиновништво, одговорност. чиновничку за невршење закона, и за. отраничавање грађанских права, заштиту нашционалних мањина, једну националну. др жаву са најширом самоуправом области, окрута и општина. У пореској политици: Укидање монопола и свих врста, посредних пореза, општи прогресивни порез на

странака у ОРПЈ |

приход, ослободити од сваке порезе годишњи приход од 7.500 динара. увети У државне руке железнице, пловни парк, руднике и шуме, увести прогресивну порезу на наслеђе, одрећи све дутове, унутрашње и спољне. У социјалној политици сву својину феудалног порекла дати сељачким већима, без икакве накнаде за раније сопственике.

Заштитним радничким законодавством завести: Осам часова дневног рада, а за децу испод 16 година, рударе, и раднице професија штетних по здравље тест часова, деци испод 14 година) забранити шривредни рад, ноћни рад оставити само за. оне индустриске гране, тде та мора бити, и то с повећаном надницом и радом од 6 часова, непрекидни недељни одмор од 44 часа, минимална надница према скуноћи одређује се споразумно са представницима радника, бесплатно судство ва. спорове радничке са послодавцима, ашпсодутна, слобода радничких органивалција, и право штрајка и бојкота. Целокушну контролу над индустриским и занатским предузећима врше: Раднички одбор и привредна инспекција, као орган радничке коморе. Исхрану радника затарантовати стварањем јавних магацина и кооператива, пољопривредне раднике и слуте изједначити потпуно са индустриским и занатлиским радницима, вишком вредности плаћати обавезно оситурање радника у свим случајевима, порезом на капитал и имање и манастиремим, црквеним и вакуфским имањем створити – инвалидски фонд и фонд за сирочад, створити државну или комуналну аутономну организацију исхране.

У културној политици: Раздвојити цјкву од државе, уминути све јавне функције цркве, завести световност наставе. бесплатну наставу и издржавање слротне леце, бесплатно правосуђе за све грађане ослобођене пореве, судије да бира народ. накнада, штете невино осуђеним, затвореним и оптуженим, укидање смртне казне, бесплатно лечење свих грађана. ;

За ликвидацију ратног стања ОРПЈ предлаже: Иеплату из јавних средстава. шотпуних надница, радника и сиромашних ситних | сопетвеника, поништавање свих дугова, посталих из ратних беда, 84, jTOродице испод пореског минимума и свих кирија ти интереса, на, дуг, шрошисати строте казне за, проповедање мржње међу народима и дражење на рат, укинути војну обавезу, дати под суд органе, који. су криви за жртве (у рату. i

'Ha конгресу страшкином у. Вуковару 21-—23/6. 1920. странка. се назвала, Ко муHHO TIM Kia Mia 'pTm ja, J'y POT a.B m] e

ои усвојила је нов програм. Њиме се ge-

тиче потреба, да се револуционарном 60 бом оствари дижкталура, пролетаријата. Док се TO не поститне ваља. се у ланцима кашитализма. борити за све оне елободе и права, радника, који су поменути. у шро-

— 281 —