Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 295

| | | . |. e. у | | | 7 | | | | 4

вата и Словенаца, што је довело до доласка посланика ХРСС у Народну Скупштину, у мају 1994. У јулу 1924 постао је (0. министар Финансија у кабинету Љубе Давидовића и на том је положају остао до 6/11 1994. 174 1997 постао је министар Трговине и Индустрије у кабинету ВБ. Вукићевића. C. ce бавио и књижевношћу. Написао је

у Бехару једну монографију о Гази Ху-

срев-бету, а на немачком језику написао и ·

посебно штампао расправу о аграрном питању под насловом: Отје Абвгагтаве ш Bosnien und in дег Негсевоуша. Џревео је са, француског '# ју Сарајеву посебно издао: Последња, ријеч ислама Евроши од Абдул Хака. 0. Хаџић.

СПАЧВА, речица у (Славонији, десна, притова Босута. Извире у баровитом крају око Кривачина Ђока, 8 км источно-североисточно од Жупање (на, Сави). С. протиче кроз пространу долину Оаве и веома јако вијуга. Спочетка, тече према североистоку, на, средњем току према југоистоку, а при крају углавном на исток. У Босут утиче северно од села Липовца. На целом току 0. је баровита, а у сушном добу делљимично пресуши. Једина већа притока (. је поток Брезница. Дужина (О. тока, је 40'2 км, а површина, слива, је неодређена, OKO 275. KM”. O JI IDI

СПЕВЕЦ СТЈЕПАН ДР., председник. Сто-·

ла Седморице (14/6 1839, Вуканци, Хрватско Заторје — 28/1 1905, Загреб). Учио је гимназију у Загребу, а права у Загребу и Бечу, где је 1868 промовисан ва доктора, права. Исте године именован је Ba MIDH-

става у Загребу и предавао је на Шраво-

словној Академији управно и канонско право. Убрзо је био именован за јавног ванредног професора, а. 1871 за редовног професора римскога, права на Академији. 1872 предавао је државно и међународно право. 1874 прешао је, као редован професор, на новоотворено (Свеучилиште у Загребу. Био је први декан правног факултета, а други ректор ·(1875/76) хрвалског Свеучилишта, за, чију је изградњу и организацију стекао нарочитих заслуга. 1875—1891 био је члан Хрватског Сабора, припадајући мађаронској странци. 1884 изабран је за потпредседника, Хрватског Сабора. У Сабору се истакао као ванредно атилан референт правосудног и наставног одељења. 17/1 1886 именован је за, оделног предстојника, за, ботоштовље 'и наставу. За. време његовог управљања, наставним одељењем био је санкционисан закон о реорганизацији основне школе, којим је омогућено у Хрватској и Славонији подизање мађарских основних школа. 1891 именован 'је за, председника. Стола, Седморице, и у том је положају остао до смрти. M. П-г.

СПЕВЕЦ ФРАЊО ДР. (27/3 1855. Хрвалски Вуканци, општина Лобор, Хрватско Загорје — 1/4 1918, Загреб). Био је

ОШИНДЛЕР.

доцент опште правне историје на Университету у Загребу од 1883. Предавао је као шрофесор општу правну историју и енциклопедију до 1892, кад је преузео предавање из дивилног права. Поред обилHOT литерарног рада у цивилистици радио је и на пољу правне историје. Главна су му у том дела; Право ближе родоине гледе одевоја некретнина (Мјесечник, 9, 1883), Опорука, по статуту корчуланском и сплетском (Мјесечник, 15. 1889). Одликовао се оштрином запажања и лепим начином приказивања. И. К. СПЕРАНСКИ МИХ. НЕСТОРОВИЧ, историк словенске :и руске књижевности (1863, Москва). 1885 свршио је московски Университет (као ученик Пиханровова, (Староженка, Кључевског и др.). 1890—1892 кутовао је по словенским земљама и радио је у њиховим библиотекама, и у Млецима, Риму, Напуљу, Фиренци, Џаризу и Минхену. 1895 постао је професор Њежинског Института, а 1906 професор московеког Университета. (О. је "am врло обилан. Описивао је старе рукописе (прашке 1890, тверског Мувеја, 1904, · Шафарикове 1893, А. (С. Уварова 1894. београлских и софиских библиотека, 1898, загребачки, Владислава ' Праматита. 1900, IĐeжиноког Института 1900, Босанског Срећковићева. Јеванђеља 1903, Мостарског Јеванђеља, 1, 1906), посвећивао је нарочиту шажњу Палеји и Минејама (Опоменик, 16, 1892: Известија, 2, 1896. 6, 1901, 9, 1905), затим различним апокрифима, предметима. руске старе и новије књижевности: Писма Шафарика, Мукуљевићу (Часопис Чешког Музеја, 1899, 1), Бођанском и Григоровичу (Чтенија, 1895), Српски хронографи и руски прве редакције (Руски Филолошкни Весник, 1896, 1), Орпска црквена библиотека. 17 века (Зборник у част Дринова, 1904), Орпеки извор русоке историје (Московска Чтенија 18 века. 1905). Велики је број (О. мањих и већих расправа о преводу и редакцијама, пеалтира, јеванђеља и различних других јужнословенских шревода трчких богословекозабавних текстова (библиотрафија тих и других радова СО. до 1907 у Подишњаку, 20, 1907, 302—810). 4. Белић.

СПИНДЛЕР ВЕНКОСЛАВ, песник и новинар (16/7 1881, Моравци, код Љутомера). Свршио је пимназију 'у Марибору, а матуру у Цељу (1901). Учио је две године медицину у Бечу и Грацу, једну тодину права, у Грацу. Затим се одао новинарству, MHajпре у Цељу, а од 1922 у Марибору, где је од 199 и главни секретар Самосталне демократске странке за Мариборску Област.

(0. је објавио шрве песме и дргице у ђачкој Новој Нади у Загребу (Век. пл. Џалешки, Бек. Турјашки, B. (0. Федоров), доцније 'у. Љубљанском Звону, Говекарову Оловану, у Домачем Пријатељу и др. У књизи је објавио збирку песама: Зашихал је југ (1904), а. са Фр. Цветком посмртну збирку Фрајденсфелдових песама.

— 257. —