Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 294

ОПАСОВАЦ

Форстена у Бечу. Антажована. је за члана Народног Позоришта у Београду јануара 1896 и одмах је певала веће партије. 1897 прешла је у Орпско Народно Позориште (Нови Ga) као солискиња. У тој трупи радила је 11 тодина, путујући mo целој Војводини, Орему, Олавонији и Босни. 1908 поново је антажована у Београдском Народном Позоришту. 1919 је у Београду (у Касини) наставила свој рад, као Коштана, Мамзел Нитуш, Сантуца. (Кавалетрија Рустикана), Елеонора (Прубашдур). 1923 прославила. је своју двадесетпетотодишњицу рада. Главне су јој певачке гулоте: Розалинда (Слепи Миш), Јела (Сеоски moma), Мамвзел Нитуш, Агата (Чаробни стрелал), Неда (Бајацо), Сантуца. (Кавалерија Рустикана), · Марженка (Шродана. Невеста). Ђамиле, Тоска, Мими (Боеми), Коштана, Лота (Вертер) и др. 20;

СПАСОВАЦ. ВБ. Сењ.

СПАСОЈЕВИЋ ЖИВАН ДР., правник ци- |

вилиста (9/2 1876, Београд). У Београду је свршио тимназију 1894 и правни факултет 1898. Служио је у судској струци као писар 1898—1899, затим је послан на шравне студије у Париз, где је свршио лисане права 1902, и положио докторат шрава, 1911. За доцента, грађанског права изабран је 1919, за ванредног професора, 1919, за. редовног 1994. Био је члан комисије за. израду закона о накнади штете и члан комисије за ликвидацију мораторнот стања, а, сада је члан Оталног законодавног одбора 'у Министарству Правде (за шриватно-правну секцију), члан Сталног шправног одбора у Министарству Финансија, правни саветник Народне Банке од 1993. Написао je: L'Analogie, contribution 4 lIćtude des mćthodes {1911), BamagM y ADхиву за Џравне и Друштвене Науке, Шренос непокретне имовине путем потврђеног уговора (1912), О јуриспруденцији (1919), O нагодби шре стечаја (1924) и Уговор о концесији (1924). РГ.

СПАСОЈЕВИЋ ЗДРАВНО, књижар-издаг вач: у Београду (27/1 1894, Бачевци, Подриње). Шротоколисао је своју књижарску радњу 1919. Отпочео је рад са незнатним материјалним средствима, а, за 5. година издао је 50 књига (40 из лепе књижевности и 10 школских уџбеника). У. 7.

СПАСОЈЕВИЋ ЈАНКО, члан Државног Савета и бивши министар ШЏравде и заступник министра Просвете у Црној Гори (1871, Анџелат, андријевачки срез, Зетска Област). Основну школу учио је на Андријевици, богословеко-учитељску школу у. Џризрену, теолошки факултет (Духовну Академију) у Москви, а правни у ШПетрограду. По свршеном школовању (О. је отпочео каријеру као економ у манастиру Дечанима, а затим је служио као наставник и васшитач у ' гимназијама у Шризрену, Скопљу и Солуну. Извесно време био је секретар у руској Главној Контроли у Петрограду. По повратку из Русије у Цр-

ну Гору био је начелник Министарства Финансија и Министарства – Грађевина, управитељ области пећеко-ђаковачке, KOлашинске, зетске. Био је члан ТЂеликога Суда (Касације), председник Главне Контроле, министар Правде и заступник министра Унутрашњих Дела и, поред тога. годинама. и народни посланик.

(0: је био и један од тлавних сазивача Велике Народне Скупштине у Подгорици, која је изгласала уједињење Србије са Црном Гором и улазак Црне Горе у Краљевину СХО. Поред тога, С. је био члан Црногорског Одбора за Народно Уједињење, а затим члан наше делегације на Конференцији Мира у Паризу. Шри избору државних саветника, којима се имао потпунити Државни Оавет, C. je постао члач Државног Савета, на коме је положају и данас. — (О. је написао расправе: Восточни Вопрос и Македонски Вошрос (на руском), Бе Roi Nicolas et Гшпоп да Мопtenćgro avec la 5егбје (на француском, 1918), Црна Гора и Србија (на српском, 1918), а поред тога издавао је у Паризу народни лист Народна Воља (Ла Мојопее ди Реџпрје). М. Миленовић.

СПАХО МЕХМЕД ДР., министар 'Трговине (13/3 1883, Сарајево). Основну школу и гимназију свршио је у Оарајеву, правне науке у Бечу, где је и промовисан за доктора права. По свршеним наукама ступио је, као аускултант код окружног суда у Сарајеву (15/7 1906) и ту је остао до 1/6 1908. 1/6 1908—1/1 1910 био је адвокатски приправник. 1/1 1910 изабран је за тајника Трговачке и Обртничке Коморе у Сарајеву, на коме се положају и данас налази. 1917 прикључио се Југославенском Покрету. 1918 изабран је за члана Народног Већа, када је образован одбор Народнот Већа у Сарајеву, а 1/11 1918 постао је у Народној Влади за Босну и Херцеговину повереник за трговину, обрт, поште и брзојаве, на коме је положају остао до 20/19 1918. (У првом концентрационом кабинету Отојана Протића | постао је (О. министар Шума и Рудника, а крајем фебруара 1919 демисионирао је. На изборима, за Уставотворну Скупштину 'изабран је (О. за народног посланика у сарајевском и бањалучком окруту. У марту 1921 постао је У коалиционој влади Николе Пашића, министар Трговине и Индустрије. После земајске конференције Ј. М. 0., у октобру 1921, изабрао га је централни одбор за председника и шефа странке. У фебруару 1992 истушио је из 'Шалшићевог кабинета. У априлу, односно јуну, исте године одвојио се Маглајић са својом групом из Ј. M. O., док је О. и даље остао на челу странке. На изборима 18/3 1993 извојевао је (О. потпуну победу и ушао је у Парламенат са, 18 посланика. После ових избора склопиле су ХРОС и ОДО начелни | споразум 'и (О. је сарађивао на т. зв. Марковом протоколу. За време хомогене радикалне владе радио је С. на споразуму Срба, Хр-

— 286: —