Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 293

OTTO EP O OC

данас црквица OB. Јуре, на западном рту Марјана) одвајала цеста Зрајаео—бајопае, Код те раскренице пронађени су 1874, када, је прављена железница, гробови, у којима, се нашло накита и наттис са гроба Василиде, која је умрла у другој години живота. Римеких старина, поганских и хришћанских, и са неизбрисаним још внамењима грчког утицаја, из 1—4 века, кад још Диоклецијанове палате није било, нашло се и на другим местима сплитекога, подручја: на (Спалаћунима у источном крају (Лучац, Бачвице) и на (ma лаћунима, у западном крају pama (Вели Варош, подно Марјана). Занимљиво је и само име Опалаћуни, (Спалацуло (1096) што је без сумње деминутив од Спалат(ум). Уз име СОпалато на 'Табјули Пајтинтеријани нема никаквог знака (уз Салона, су 2 куле, уз Епепио вињета, емпорије), ваљда је то било незнатно сеоце, мала, станица. Али на Џајгингеровој 'Табули није назначена ни Диоклецијанова, палата. Из тога, се може закључити, да, је Табула. састављена пре, или свакако по ранијим изворима, нето што је подигнута палата, а по томе, да је и име Спалато, што се 'на њој налази, раније од рајаНат (лосјеНаши), те да није у вези с њиме. Откуда цару Константину УП (око. 950) тумачење, да Сплит значи малена шалата, није јасно, али вреди да се упореди са споменутим Спалацуло. Архиђакону Томи (око 1950) име његовог родног града, значи пространа палата. М. Решетар држи, да се већ Диоклецијанова палата, звала (С. па да, је новом граду остало (исто име, а. (О. да је постало тиме, што. се (у. народном изговору свршетак речи окрњио, а стреда јој било придодано параситско с. Јелићево извођење 'имена, Азраја ћоз, што држе најстаријим и најтравилнијим обликом, од речи илирскога, корена, али потрчене., а, по

Плинију и средовечним тлосаторима! зна-

чила, би: крај емоквородан или богат аспалатом, није прошло без притовора. Па и Јиречково поређење са Зроје шп у Умбрији, тек само је набачено. Тумачење, како се односи хрватски облик Опоит Или Спљет према романскоме (., такођер наилази на потешкоће, које | дојакоштњним истраживањем још нису уклоњене. По II. Ококу хрватски облик претпоставља. DOмански. изтовор · Спелету. Поред С. (0.) долазе кадшто и облици Опалатрум ·и Спалатро.

Литература: TI Скок, Спљет (Наставни Вјесник, 26, 17—29): 1. Новак, 'Poпографија = етнографија, римске провинције Далмације (Наставни Вјесник, 27. 88); Л. Јелић, Вођа по Спљету и Солину (1894, 44—45); М. Решетар, Име града Спљета (Програм тимназије сплитске, 1886/87. 163 до 170); Ф. Шишић, ШПовијест' Хрвата у вријеме народних владара (1995, 282 и! 253).

Ј. Модестин.

СПАЛМАДОРИ. В. Паклени отоци.

ОПАСИЋЕА.

СПАС СВЕТИ. 1. Црква, позната шодименом Спасовица, код Ћустендила. Подитао је Стеван Дечански на месту, на коме му се у битци на Велбужду налазио шатор (на једном платоу између Струме и притоке јој Соваоштице), а у знак вахвалности за победу над Бугарима. Не зна се, када је запустела. Изгледа, да је у. почетку 16 века била још читава и да је радила. Сада је у рушевинама. (Структура зидова. показује наизменичне редове тесаника од сите и од опека. Опека је на зидовима употребљена и у декоративном смислу; поређана у облику меандра, шаховске табле, крета и др, она оживљава. површине зидова. Црква је кретообравна са кубетом. На западу има узан нартекс, који се оцртава. као затворен портикус са два, кубета. Олтарска, алтстида. је споља, шространа, са, нишама споља као у Матејићу и у Кучевишту. 1

Литература: Ј. Иванов, Отарински цркви в Југозападна, Блгарија (1919).

2. Црква у селу Крупа Власи (област Пореча). ПШриложио је краљ Милутин 1300 манастиру Ов. Ђорђа Горга.

3. Црква у селу Праведнику (Тиквеш). Изгледа, 'да. је подигнута 1695. | БВ. JI-h.

В. Жича. Милешево. СОкопље. Хвосно. Штиш. Призрен.

СПАСИЋ ДИМИТРИЈЕ, глумац (6/8 1861, Београд). Шрви пут је ступио на шозорниTy 18953 у Нишу, али је ту радио свега два месеца, јер ce труша растуридла. | (Са тлумцем Губеревцем основао. је после тога. у Неготину трупу од 11 чланова. Радили су три месеца. Затим је отишао у трупу Лазе Поповића, која се после кратког времена, растурила у Кратујевцу. Одатле је (О. отишао у Оисак, у трупу Фотије Иличића, са којом је пропутовао многа, места. Затим је био у Београду и Загребу. 1890 дошао је у' Нови Сад. Од тога времена стално је члан Орпског Народног Поворишта. Шрекид је био само за време рата. кад је био интерниран у Јазберењу и Ашаху. За 40 година пропутовао ' је , све српске крајеве, (изузимајући једино оне, који су били под Турцима. Главне су му улоге карактери из нашег и страног репертоара:. ; РО:

СПАСИЋ НИКОЛА (9/11 1838, Београд 1916, Београд). (С. је из старе угледне трговачке куће у Београду. Трговину je изучио коло оца. Као трговац гупивао је ретко леп удлед, те је био председник. Берве, члан управног одбора Народне Банке, председник Џрометне Банке и члан равних националних и хуманих институција. Већ за живота, поклонио је инвалидима једну велику кућу у Београду и сазидао Дечје Обданиште код палилулеке основне штколе. Ове остало велико имање завештао je српском народу. JL:

СПАСИЋНА ДРАГА, глумица. и певачица, (1876, Ваљево). · Положила је (унитељски усепит и. била, је две тодине учитељица. Џевачки шуре свршила је код професора

— 289—