Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 292

СОШИЦЕ

1868 Турска је извршила неке реформе у администрацији гу. Босни и Херцеговини. Том приликом је Пиву поделила на два дела; планина, са свима, насељима, на десној страни реке Шиве потпала је под Фочу, а жупа са насељима на левој страни реке под Гацко. На Горанску и на Безују, према Дробњаку, била је и кршла (утврђена касарна) за војску, а карауле су биле свуда растурене. У кршлама је било 100—150 низама а у караулама 10 до 90. И кршле и карауле Турци су подитли 1868—1875 кулуком. Ранији шивеки усташи напустили су онда Шиву, опет ускочили у Дробњак и тамо остали до Невесињске пушке. Међу овим усташима. најглавнији су били: О. и Вуле Аџић из Плужина, Миро Галовић с Безуја, Шундо Ђајатић из Стубице, Лука. Војиновић-ГПолошија, тако назван по толом врату (шији), што му је начинио робијалишки ланац (синџир), који је носио ва велеиздају 10 тодина. у апсу у Мостару, и други. Турци су били кивни Цивљанима, и држали су народ у страху, какав се није запамтио. Народ је хранио турске посаде и војску, теран је на кулук, нико се из свога места није смео макнути без дозволе власти, народу се требацивало што су им рођаци ускоци, често су села претресана и тражени ајоши (устали). Тако је стање народу било врло тешко ши једва је чекао згодан тренутак, да збаци јарам с врата. ~

Невесињска, пушка дала му је знак за. то, и први устанак, после Невесиња, био је. у Шиви, у селу Сељковцу 1/8 1875. 'Лога, дана су турски низами ишли с ШЏишча 3 Безује. Њих су пресрели усташи у Долинама, у Оељковцу и све побили. Истога, дана сељаци с Борковића поубијали су своје Турке, Маочани су запалили турске чардаже, а Цицмили, Богдановићи и Кухићи ударили су на 'Турке на Шишчу. Ови су се догађаји очас разгласили по целој ПЏиви, те сељаци скоче и побију Сваки своје Турке. Гатачки Турци нису могли оставити неосвећене своје људе, што их је раја. у Шиви побила, те су подстаки власти и 'Турке 'у Невесињу, да се дигну против Шиве. Мали турски упади из Гацка у Шиву били су чешћи, али права турска војска, под Шефкет-палшом, пошла, je ша. Шиву крајем октобра, исте године. Дочекали су је Џивљани и Дробњаци под (О. и Вулом Адџићем и Катуњани под Шеком Џавловићем на Равноме. Ђој је био 30 и 31/10. Најпосле су се Турци повукли натрат са великим губитцима. У томе су боју Дробњаци отели Турцима два, дебанжова, топа. Вуле Аџић је погинуо, a, O. je добио од кнеза Николе војводеки чин. У свима, доцнијим сукобима. са, ' Турцима (О. је шредводио Херцетовце и увек је имао успеха. За, добар тлас Шивљана, поред осталих, (О. је највише учинио. Био је храбар, трезвен и веома, разборит човек. У почетку је био уз кнеза Николу, а доцније се почео од њега, одбијати. У томе је ишао толико да-

леко, да је био са омладином у. борби за, Устав 1907, и био је опозиција кнезу НиКОЛИ. С. Томић

СОШИЦЕ, село у Хрватској, у Фдагребачкој Области, у јастребарском срезу. Главно је насеље у Жумберку, горско (568 м) гнездо у долини Купчине (ка Купи), недалеко од њена извора, међу брдима, од којих се истиче тразвалинама старога, града окруњени Хум (737 м). Има 424 становника у 104 дома, поглаварство општине (3.963 становника), прчкокатоличку жупу, основну школу и пошту.

Ј. Ин.

СПАЛАЈКОВИЋ МИРОСЛАВ ДР., дипломата, посланик, бивши министар и кародни посланик (6/4 1869, Крагујевац). . Овршио је гимназију у Крагујевцу, ша је студирао правне науке у Паризу, где је и докторирао 1898. (О. докторска. дисертација, Босна и Херцеговина, нарочито је запажена, и награђена (крунисана) од правног факултета париског Университета. Дипломатску каријеру почео је (С. као секретар посланства у Петрограду У пролеће 1900. У лето 1904 шостављен је за консула, у Приштини. Тамо је одмах пало у очи његово храбро и неустрашиво држање, особито према А рнаутима. од чије су руке тамо била шала два консула, српски и руски. 'ПГри тодине консулекогт службовања у Приштини утврдиле су (О. глас, који је стекао одмах по доласку на Косово. У лето 1907 постао је CG. начелник Министарства Иностраних Дела. После смрти СОвет. Оимића, С. је (т6/4 1911) постао посланик Србије у (О0фији. Ту је имао живог учешћа у раду на образовању балканског савеза. У јесен 1913 постављен је за посланика. шрве класе и премештен је у Петроград, пошто је у септембру те године заступао министра Иностраних Дела за време Пашићевог пута, у Беч. У Петрограду је (С. играо врло 'важну улогу за време (Оветског Рата и руске револуције. У. јуну 1917 (О. је премештен из Петрограда У Рим, али је остао у Петрограду. По свршетку Светског Рата (О. је био министар без портфеља. и заступник министра. Иностраних Дела у кабинету (Ст. Протића, а затим је постао посланик и ошуномоћени министар Краљевине ОХО у Риму. 1924 је, као народни посланик и бивши опуномоћени · министар, (постављен ва TIOсланика у Паризу, на коме је положају и данас. ИМ. Миленовић.

СПАЛАТУМ (СПАЛАТО) звало се насеље, крај кога или у коме је око 300 по Хр. цар Диоклецијан саградио величанствену палату. Име се налази најраније на Табули Пајпингеријани (у облику Спалато. Име Спалато забележено. је, према данашњој топографији, у најстаријем сплитском предграђу Манушу, на месту Драга Вода, где се од цесте ЕреНно (Стобреч)—брајабо-Аа алат (Дијанин храм.

— 984