Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка : IV књига : С—Ш, стр. 291

|. : |

трам аустриске социјалистичке странке и Ерфуртски протрам немачке социјалнодемократске странке. У њега су унесени општи социјалистички захтеви, предвиђеви у шрограму Орпске социјално - демократске партије, и општи захтеви политичке демократије. Од програма (СОрпске

социјал-демократске странке овај се про-

трам разликује само у неким тачкама. У њему се не предвиђа. оглашење религије за приватну ствар ни непосредно Haродно законодавство помоћу права предлатања и одбацивања. Тражила се међутим: државна пенсија, једнака за све и довољна за издржавање, за раднике-држављане, кад наврше 50 година или се онеспособе за рад, затим, да се одреди најмања, надница, довољна за живот, да се спорови између послодаваца, и радника. решавају изборним судом, састављеним из једнакот броја послодаваца и радника, да се зајамче стручна радничка. удружења, да се забрани продавање! штетних животних намирница и да се забране и казне договори капиталиста да одређују пену појединим стварима по својој вољи.

Програм социјал - демократске странке у Хрватској и Славонији тражио је најширу државоправну аутономију за ове Две области, и осудио је сваку превласт, кародносну, верску или друштвењу, свако разнарођивање и натурање народности, вере или имена. За време изборне борбе, у пролеће 1897, затворен је цео главни одбор партије, и ради »еметања јавног мира« осуђен Ha вишегодишњу робију. 1900 странка, је поново основана, под вод-

ством Витомира Кораћа и Вилима Бук

шета. — Суделовала. је при стварању српско-хрватске коалиције, а после је из ње иступила.

У очи СОветскот Рата (1914) странка. је имала, већ јако развијену организацију и дневни лист (Олободна Ријеч). Почетком рата, власти су сву социјалистичку штампу обуставиле, а органивације растуриле >у интересу рата«. Џосле победе руске револуције, странка, је наново организована, и суделовала. је у оснивању Народног Већа. По распаду Аустро-Утарске РВ. Букшег је. у име партије ушао у владу Народног Већа, а В. Кораћ у шрви југословенски (концентрациони) кабинет (Стојана. Штротића. У пролеће 1919 дошло је до формалног расцепа, странке. Вођи су сачували мањи део странкин, али су створили савез са словенским и војвођанским социјалистима, и са једним делом босанских социјалиста,

Тако је дошло до нове странке: Сошијално-демократске. странке Јутославије, која је у Привременом Народном Шредставништу имала 13 посланика. Заједнички програм те странке тражи: Једноставну државну. организацију, један дом, једну владу и самоуправу. округа, среза и OJштине, опште, једнако, тајно, непосредно и пропорционално изборно право за оба

СОЧИЦА

пола, по навршеној 20 тодини, двогодишњу скупштинску периоду, референдум, право народа да бира чиновнике и кажњава их, тодишње одобравање буџета, укидање стајаће војске, све политичке слободе, једнакост жена и људи и брачне и ванорачне деце. Брачне парнице шренети на DDpaђанске судове, вера да буде шриватна. ствар, школа, независна од цркве, да шравосуђе буде бесплатно, да се чува народно здравље, да се уведе прогресивни порез, да се ослободи од пореза, минимални шриход, да се укину посредни порези, да се изврши социјализовање великих природних добара и великих подузећа, целокушна, извозна, тртовина да. буде у рукама државе, да се забрани продаја и подела. јавних добара, да се донесе заштитно. радкичко законодавство као што је и по протраму Српске социјал-демократске партије, да се потпуно спроведе атрарна реформа укидањем свих феудалних шрава и одузимањем свих калиталистичких 'великих поседа и земљишта мртве руке (верских установа), да се помаже државно 3 друтарство, одузимањем великих приватних шума за државу, да се 'да право. лова, и риболова, да се уреде државна узорна. имања, помогну самоуправне јединице 3а, саобраћајна, средства, да се изврши рационална колонизација уз државну шпомоћ и изједначе пољопривредни радници са, индустриским.

ОДО је суделовала. у влади Љ. Давидовића. (16/8 1919—19/2 1920). Шри изборима, за. Уставотворну Скупштину 25/9 1990 добила, је ова странка 10 посланика. 18/19 1922 ујединила се она са србијанским и босанским социјалистима, који су се одедили од комунистичке странке у посебну Социјалистичку радничку партију Југославије. Тако је постала садања, (Социјалистичка партија, Јутославије. На изборима, од 18/8 1923 добила је ова странка. 3 посланика; на изборима од 8/2. 1995 ниједног, а, на изборима, од 11/9 1997 једног. Ј. Продановић.

СОЧИЦА ЛАЗАР, војвода шивски (1838, село. Шлужине, Шива — 1910, на! Горанску). Био је у своје време један од најотреситијих и највиђенијих људи у херцеговачком крају Црне Горе. Одрастао у времену немира и шрегона, научио је читати и шисати код свога стрица, игумана Сочице у манастиру Шиви. (О. је имао јак наслон на Дробњак, одакле му је била, мајка, те се још у младим годинама истакао између својих другова. У 92 тодини је постао јузбалша у турској војсци. Од мира, између Турске и Црне Горе 1862. па, до 1868 Шива, је била под Турском, али су њом управљали народни главари, међу којима је видно место заузимао (по упутима са Цетиња. Од овога, времена. па, до свршетка српско-турског рата, није било боја ни сукоба. са 'Турцима, на, херцетовачкој страни Црне Горе, у коме (О. није учествовао као војсковођа.

— 283 —