Nova Evropa

mostani, posebno kartuzijanci i cisterciti, koji su se naselili « Slovenačkoj još u XII veku. Gotovo tisuću godina, od Karla Veikog do Marije Terezije, Drava je bila medja salcburške i oglejske nadbiskupije. Tako je crkva, u to vreme, jedan od najmoćnijih kulturnih faktora, postala direkinim posrednikom na slovenačkom zemljištu dveju velikih kultura, Zato nije ni čudo da se pri koncu Srednjega Veka па bečkoj Univerzi, pa i na dvoru »zadnjega viteza«, našlo toliko učenjaka i državnika slovenačke narodnosti,

Isti pojav ponavlja se onda i kroz sve kasnije vekove: usled svoga posebnog položaja, Slovenačka doživljuje kroz kratko vreme i neposredno sve vihore koji potresaju i izmenjuju s V e tsk u kulturu. Slačaj sa Renesansom, i njenom neposrednom posledicom Reformacijom, to najbolje svedoči, Та пућ зе је zemlja pokrenula, upoznala зата зеђе, 1 progovorila svoju vlastitu reč, ne bojažljivu i plačljivu, već mušku i krepku, da zvoni kroz vekove: kroz celokupni prevod Svetoga Pisma (1584),i kroz prvu slovenačku slovnicu (1584). U njima imamo temelje slove= načkog književnog jezika, — vlastitog kulturnog stvaranja, 1 taj se razvoj nije nikako, u narednim stolećima, prekidao, Katolička protivreformacija morala se služiti sredstvima protestanata, katoličke knjige govore rečju i jezikom protestanata, i još u 20. veku čitaju se, u crkvama dveju najvećih slovenačkih biskupija. u nedeljnim poslanicama i jevandjeljima, pogreške prepisane iz starog, protestantskog, prevoda Svetoga Pisma, Retka katolička tiskama dela XVIL veka održavaju kontinujitet književnog jezika kroz to suho doba, pod konac XVII i na početku XVIII veka, pa se u (debelim kvartantima naših propovednika već pojavljuju prvi, svesni pokušajiumetničke slovenačke proze,

Dok je dotle slovenački jezik služio samo potrebama crkve i vere, u drugčoj polovici XVIII veka njegov se delokrug znatno proširuje: u spisima Pohlina proteže se on i na praktične potrebe svagdanjeg života, — pojavljuju se prvi slovenački udžbenici za osnovnu nastavu, i prvi pesnički almanası sa umefničkom, зуеtovnom, poezijom; Bomarše-ov »Figaro« govori slovenački sa ljubljanske pozornice [1789], tiska se prva slovenačka slovnica na slovenačkom jeziku,

U krugu barona Cojza poterala je svoj prvi cvet kulturna i znanstvena tradicija Ljubljane, koja siže od jezujitskih visokih škola u XVI veku pa preko »Akademije Operoze« (1701) do Liceja u XIX veku, Iz Cojzove škole izašli su: Linhart, prvi slovenažii dramatik; Ravnihar, prvi slovenački prozajist, začetnik novije slovenačke pesme Vodnik, i Kopitar, pisac prve znanstvene бгаmatike, Sav se taj krug svesno prislanjao uz slovenačku kulturnu prošlost isto onako kao i sam Cojz, koji prvi sistematski skuplja

180