Nova Evropa

delo, i doživelo, nikada se ne može zaboraviti, Ko će zaboraviti onog pukovnika, ljudeskaru od čoveka, koji je još u Nišu počeo drhtati i zanemadati, dok je naredjivao da se što više kola i automobila: zadrži za njeda i njegovu svitu i za njihov prtljag, mesto da ih šalje onamo kud treba, Ko će zaboraviti one činovnike i načelnike, koji su zloupotrebljavali svoje činove i svoja zvanja da izmaknu ispred drugih i da od drugih otmu hranu i koriste se opštim stvarima isključivo za svoju ličnost, Gledali smo ministre i generale, narodne zastupnike i trgovce „rodoljube“, kako se kukavno drže, kako prvo na državnim automobilima i kolima a posle na konjima izmiču drumom i po stazi bez okreta, mimo poznanike i žene i decu koje poznaju, da ne bi morali podeliti s njima mesto do sebe ili pošaču iz svoje torbe ili učiniti ma i najmanji napor za ljubav nekome drugome osim sebi, Jer, treba istaći i ne dopustiti da se preda zaboravu, da ni Albanija nije bila za svakog Albanija: Drukčije su prošli kroz nju vlada i ministri a drukčije mali činovnici i obveznici koji su do kraja ostajali na svojim mestima; drukče oficiri konjanici, a drukče pešaci, i drukče naročito vojnici, osobito oni koji su ostali van svoje komande i jedinice, i ranjenici; drukče britanski vojni ataše i britanski glavni komesar a drukče one engleske lekarske misije koje su bile gotove da i u povlačenju prave zavojišta za srpsku vojsku, bez obzira na blizinu neprijatelja i na veličinu oskudice,

Medju ljudskim predrasudama koje su ostajale po putu, u blatu i pod snegom, i to medju prvima, bila je ona što se zove Junaštvo: Ono junaštvo, koje se sastoji iz sujete, u želji da se istaknemo mimo druge ili u bojazni da se ne osramotimo pred drugima, a koje prestaje na izvesnoj femperaturi ispod nule i sa stomakom koji ima da vari polu hleb polu zemlju, Ostaje jedino ono drugo junaštvo, koje se ne menja i ne izneverava: Držanje ljudskog dostojanstva i osećanje dužnosti, Koliko su njih imali to držanje i pokazali to osećanje u Albaniji?

Nećemo da ispitujemo, Ili bar, nećemo ovde, i sad, Ali potrudićemo se da zapamtimo, i da se setimo svega i svakoga, svakog dogadjaja i svakog pojedinca, Jer će to biti od koristi narodu i zemlji, Treba znati, koji su to pre Albanije, u zaklonu, ili na dobrom položaju, bili najhrabriji i najgrlatiji, a u Albaniji postali manji od makova zrna i Još gore, jer ti će opet biti, i neki već i jesu, prvi da se isprsuju i hvale svojim junaštvom, — baš kao da nije ni bilo Albanije, i prave Albanije i raznih naših drugih Albanija za vreme dugoga rata, Ne damo se više tako lako zavarati ili prevariti, Jer to smo naučili u Albaniji i izneli iz nje sa živom glavom: da s nepouzdanjem posmatramo vodje i junake, i da im ne verujemo više na reč, Onog Кој; 60vori o krvi i o maču i junačkim delima, treba pitati u kojoj je jedinici služio, i ne treba pitati samo njega/ a ko i opet traži i preporučuje rat, toga treba zatvoriti, jer taj će se prvi ukloniti ako se oglasi mobilizacija, Tako govori iz nas Albanija, М. С.

Gospodin ministar.

Ko је to,ministar? — Još u najranijoj istoriji naroda nalaze se ljudi, više ili manje pametni, umešni, ili snažni, koji su posredovali izmedju naroda, ili koji su vršili vladarsku vlast u vladarevo ime, Josif, onaj Josif

131

УДА