Nova Evropa

iz Biblije, bio je, naprimer, prvi ministar misirskog faraona, U staroj Grčkoj i u starom Rimu postojali su taki ministri, i onda redom u svima državama sve do danas. Razlike izmedju nekadanjih i sadanjih ministara, naravno, ima, ali udlavnom svakad i svuda ministar je bio državni činovnik kome se poverava uprava nad jednim državnim poslom, s tim da da vrši pod neposrednim autoritetom samog šefa države, a u granicama zakona, U državama koje imaju narodno predstavništvo, ministar je njemu odgovoran za ono Što radi, i o tome postoji naročiti zakon, o takozvanoj ministarskoj odgovornosti, )

Kako se postaje ministar? Ministar se postaje posle jedne ministarske krize. A ministarske krize su kao domaće zadjevice, — javljaju se s vremena na vreme, u svakoj kući. Vlada i Skupština se posvadjaju za čas, i ni oko šta, Pad i obrazovanje jednog ministarstva ne biva, ili bar retko, zato što je jedna partija pobedila a druga izgubila većinu; vlade, osobito kod nas, ne padaju na pitanjima opšte politike, ili što se glasovi u narodnom predstavništvu drukčije grupišu, Ne; vlade padaju zato što ne mogu da rade, što ne mogu da žive, A kad prestanu živeti, šef izvršne vlasti ima dužnost da pravi novu vladu, da dade narodu druše ministre, Nastaju savetovanja, razdovori, pregovori, Pred vladarem defiliraju predsednik narodnog predstavništva, šelovi stranaka (naročito še! najveće opozicione grupe), pa i po koji čovek koji nije umešan u partijske zadjevice, iz budi kojega razloda. Tu padne sto saveta, sto predloga i razloga, i, obično, unapred sračunatih solu- · cija, Vladar razmišlja, dvoumi, pokušava; ne pogodi uvek pravu soluciju; obično predaje vladu onome koji ima ili skupi većinu, kakvu takvu, u narodnom predstavništvu. Onaj kome je poveren sastav vlade, vrši izbor ministara, uzima ih izmedju članova svoje partije, ili iz svoje grupe i iz drugih grupa koje će mu dati potporu u parlamentu, Ministri se biraju iz parlamenta, — to je običaj, gotovo pravilo, Ako ministar nije narodni predstavnik, to se donekle smatra kao diskvalifikacija, Ministar ne mora biti najbolji medju najboljima; ne mora biti ni mnogo školovan, ne mora biti ni stručan za poslove svofa ministarstva; ne mora imati ni visoke moralne kvalifikacije, pa ni one srednje moralne kvalifikacije, — samo ako je iz parlamenta, i ako je istaknuta ličnost u partiji koja dobija vladu,

Sve ovo važi kod nas možda još više nego drugde. Sasvim je sporedno kod nas, da li ministar poznaje poslove ministarstva koje mu daje partija, ili kakva koalicija partija. Otud kod nas, naprimer, da su gjeneralštabni pukovnici, ili profesori kemije, bili ministri inostranih dela, Otuda, da je jedan teolog danas ministar Saobraćaja, koje je u naše dane najvažnije ministarstvo, i za koje treba naročita stručna sprema. Otuda i da naši ministri, ako ne uzmu odmah dva portfelja, šetaju iz jednog ministarstva u drugo, menjaju ministarstva kao stanove, i zajedno sa stanom. Nekadašnji ministar finansija ide u Pravdu, iz Pravde u Trgovinu, iz Trgovine da upravlja Spoljnim Poslovima, Drugi ministar, pošto je bio za promenu diplomata, iz Prosvete ide za Ministra Vera; Ministar Unutrašnjih Dela ide u Prosvetu, i tako redom, Da su svi ovakvi ministri enciklopedisti u punome smislu te reči, ili univerzalni geniji, pa bi ipak bilo teško zamisliti da tolike i tako. raznovrsne opšte poslove mošu raditi na korist države i naroda. A ovako? ...

.

132