Nova Evropa

Šta radi danas jedan ministar? — Pre svega, ne treba zaboraviti da je ministar čovek, smrtan kao i svi drugi ljudi, A. to će reći: I on spava, jede, boluje, raduje se i veseli, ima porodicu, ima društvenih obaveza, putuje, hoda, ljuti se i neraspoložen je, itd, Rečju, izložen je svima onim dnevnim dogadjajima ili konvencijama kao i svaki drugi smrinik, Jedan francuski metodičar izračunao je život jednoga čoveka koji umno radi i to uzevši za primer jednoga čoveka koji pod najboljim pogodbama živi i nema mnogo dnevnih briga: Ako se na čovečji život od 60 godina (prosečan vek) odbije detinjstvo i vreme koje se provede u spavanju, ostaje taman 30 8odina; kad se od ovih 30 godina odbije vreme koje treba za oblačenje, za dnevno hranjenje i varenje, na bolesti, na odmor, na posete, putovanja, na dnevno hodanje za poslom, na porodične radosti i žalosti, na prepisku, na besciljne i duše razgovore besposlenih ljudi koji kradu fudje vreme, i na sitne besposlice, one nepredvidjene besposlice, onda ostaje jedva, i to u najboljem slučaju, dvanaest godina za rad, A kad se dobro anališe i sam rad takoga čoveka, onda se vidi da on utroši, koje na učenje, koje na istraživanje, koje u lutanju, dve trećine toga vremena, — tako da se pravi umni rad, rad glave (kad glava lepo, bistro, zdravo, energično i s poletom radi), svede na nešto više od 4 godine, Na 60 godina života, sveđa 4 godine praуоба rada!

Koliko rada može dati danas jedan ministar, i kakvofa rada? I koliko vremena može posvetiti pravome radu? Da li jedan ministar danas uopšte radi, ili njeBovo vreme prolazi uglavnom u sitnicama bez broja? Pre bi se reklo ovo poslednje, Njegov stvarni rad neznatan je, i sav njeđov rad, upravo, nije drugo do jedno zaposleno petljanje,

Uzmimo kolektivno ministre, njihove sastanke, takozvane mimistarske sednice, koje je bivši Predsednik Francuske Republike, Poincarć, nazvao „kinematografske seanse na kojima za dva tri sata prodefiluju svi državni poslovi: administrativni, finansijski, socijalni, i naročito parlamentarni,' Ministri se skupljaju na sednice skoro svakoda dana, po neki put po ceo dan, pa i noću, da većaju, O čemu? —: o državnim poslovima, naravno; o tome, kako će ih u složnome radu najbolje voditi i najkorisnije po državu svršavati, Ko nije sam prisustvovao tim sednicama, taj može i dalje tako misliti, U samoj stvari, ministarske su sednice pre državna kočnica nego državni motor, — najkabastiji balast današnjegša sistema uprave. Na njima se gubi vreme, tupe se umovi, zamara snaga i troši energija u beskrajnim i beskorisnim diskusijama, Veći deo vremena za rad provodi se u razgovorima, objašnjavanjima, razlaganjima; jedva i retko kada izadje kakvo korisno rešenje, Koliko se puta čak i zaboravlja šta je na njima odlučeno. Bilo je primera da jedan ministar učini danas obrnuto od onoga što je odlučeno na jučerašnjoj sednici; a kad mu kažu drugovi ministri: „Pa mi, kolega, juče nešto drugo rešismo na ministarskoj sednici?“ — on odmahne rukom i odgovori: „Eh, ono je bio samo razgovor.,..“ A koliko se puta opet na ministarskim sednicama samo ćaska o spoljnim dogadjajima, o dnevnim dogadjajima, o unutrašnjoj političkoj situaciji, o ministarskom položaju u narodnom predstavništvu, o onoj krizi koja večito visi kao Damoklov mač nad glavom ministara? Ima ministarskih sednica kojima predsedava sam šef izvršne vlasti, — to su takozvane vrlo važne ministarske sed-

143

2:27 /| а