Nova Evropa

-

глумац, те да се сва његова револуционарност састоји у томе како би произвео што јачи драматски ефекат. Вероватно је да доста тога и има у њега; па ипак, не може му се оспорити велика култура и интелитенција, а: особито оно што се врло ретко налази скупа код“ оваких људи: и велика воља, и одушевљење и вера у оно што ради. Да нема ничет другог нето ону силну и величанствену организаторску способност, која је створила једну добро уређену војску из оног каоса што та је оставио Керјенски после свога пада, па би га требало убројити међу значајне људе нашега доба.

__Бацајући ову кратку рефлексију на цео његов рад, задржаћемо се засад мало на његовој књизи која ће свакако пробудити и код нас интересовање међу читалачком публиком.

Сама књига писана је врло добро, а њен нам аутор још каже, да он није имао при руци никакових докумената, на основу којих би писао, него је напросто узео да прича догађаје из памети а по кронолошком реду. Ту се јасно излаже пут и правци којима су се кретале разне социјалистичке партије, нарочито оне које су биле склоне кооперацији са буржоавијом: У исто време, тврди писац, да су они, T. |. бољшевици, прорипали њихову пропаст. О кадетима, или како их он понекад зове »либералним буржујима«, изражава се прилично повољно. Признаје им способност п вели да су они једини били; осим њих бољшевика, који су имали једну одређену и дефинитивну“ политику: признавање капитализма као баве друштвеног уређења. те су консеквентно томе били његови најодлучнији браниоци.

Најинтересантније у књизи је, и уједно најважније, 'ГроцКијево тумачење Совјета, и разлику између њих и парламента, тако да ми се чини згодно дати овде један пасуб из њега: »Речено је, да су градски одбори и земства, изабрани по опћем праву гласа, много демократскија установа, нето Совјети, те да имају више права да представљају целу популацију. Овај формално демократски критериј, ипак, нема стварног оправдања у револуцијонарном добу. Револуције се одликују пре света овим: да свест маса прелази кроз раптидне мене и промене Нови делови-популације стално добијају нова искуства, ревидирају своје јЈучерање погледе, израђују нове, одбацују старе вође, следе друге, и увек иду нашред. У временима револуције (формално) демократске организације, базиране на гло- | мавном механизму општег права гласа, неопходно заостају иза развитка политичких погледа маса. Совјети нису такви, Они директно овисе о органским групама као: радијоницама, фабрикама, руднипима, четама, пуковима. Разуме се да у овим случајевима нема онаквих леталних таранција. за. перфектну акуратност избора, као што то постоји код градских одбора и земстава. али ипак у њима је садржана једна много важнија гаранција: непосредна веза, између представника и његових изборника. Један члан градског одбора или вемства зависи од једне аморфне масе изборника, који га инвестирају влашћу за једну годину дана, и тада та разреше,“ Совјетски избор-

269