Nova Evropa

дао, него се наваљивало на мене као на човека који »имаде буржоаску потребу жене« који долази у кафану са »адвокатском сервијетом« и слично, а на концу се чак закључило, да ја нисам ни књижевник, ни човек!

Ја на тај чланак, наравно, нисам реагирао. Ја ни данас не реатујем на тај чланак. Ја напросто схваћам како се он догодио, и сматрам га само једном опасном појавом у нашој књижевној критици, Не знам да ли њетов аутор имаде других литерарних способности, и нећу да се тиме бавим сада. Али мислим, да је то дух оне Матошеве тољате, која удара још и данас лево и десно, без савести. без питања, и без одговорности. И поновно наглашавам: да се о литерарном делу могу имати најразличитији судови и мишљења, али да се они не смеју исказивати начином каквим се тако често изражавају у нашој књижевној критици. Јер напокон ваљда је тек и Југославија у — Европиг

Густав Крклец.

Љубомир Недић. il,

ЈБубомир Недић провео је скоро десет година на страним универзитетима, Испрва је- учио медицину, Због дарвинизма оставио је медицину и почео учити зоологију и природне науке. Кроз физнологију заинтересовао се за психологију, која га је сасвим одвукла у филовофију. Његова је докторска расправа била из логике, ин учинила се тако добра Вунту, да ју је овај штампао у свом часопису. Као ђак, Недић се показивао дух жив и немиран, који иде из једне науке у другу, гоњен једном радозналошћу која се брзо буди, али брзо и гаси.

Готово све своје ђачке године Недић је провео у Немачкој. Због своје докторске расправе био је годину дана у Енглеској. Француску је одлавио само као турист. Његова је култура била англо-терманска, Ни француски »дух« ни руску »душу« није имао прилике да ближе позна. Џо повратку у Србију, 1584, добио је одмах место на тадашњој Великој Школи, Његово приступно предавање није било рђаво, али је Недић био рђав читач. Читао је брзо и неразговетно, са тешким и непријатним изговором, као да се дави. Недић се доцније и сам чудио да га ђаци нису извиждали.

Али, и поред овога рђава почетка, Недић је убрзо изашао на глас као добар професор; он је увек говорио тешко, али његово је излагање имало једну јасноћу, везаност и логичку оштрину, коју су ђаци одмах запавили, Међу својим друговима на, Великој Школи, он је имао најшире образовање. Ван филозофије, он је, као стари медицинар и зоолог, знао још и природне науке, — и могао, — што се у Беотраду осамдесетих година сматрало као врхунац учености, — говорити о Дарвинизму стручњачки. Он је исто тако добро знао

'280