Nova Evropa

сви радикали били су га прогласили за свога песника; србијански радикали примили су га од пречанских, — и у новој радикалној ери после оставке краља Милана Змај је стајао исто онако изнад критике, као и Виктор Итб у првим годинама треће републике

Овом народном идолу Недић је приступио без страхопоштоBarba. OH je узео Змаја чисто као песника, и то лирског песника, и онда нашао да Змај није наш највећи лиричар. Чак је изразио сумњу. да је Омај уопште то што се зове лиричаром. По његовом мишљењу, Змај је био песник без осећања, стихотворац врло вешт, али и врло хладан. Овај суд о Змају узбунио је све Змајеве политичке пријатеље. који су у његовој књижевној слави гледали свој политички капитал, и све његове друге поштоваоце, који нису хтели веровати да су годинама једног вештог стихотворца величали кас великог песника, На Недића се дигла повика као на човека који није увредио само једног песника него читаву једну политичку трупу и читав један нараштај читалаца. — Недић је без з сумње претерао. Змај није био потпуно лишен осећања. али његова осећања нису била »нт обилата ни јака ни дубока« (Богдан Поповић), Што је главно; он је имао више сатиричких песама нето чисто лирских, и те сатиричне песме биле су у већини случајева боље него песме лирске, Узпркос свима својим претеривањима, Недић је тачно видео једну ствар коју нико други пре њега, а то је да Змај није чист лиричар. и да се његова снага не налази у његовој осећајности... Змај је, у ствари, био велики дидактични педник, који се од наших ранијих дидактичара разликовао тиме што није давао моралне поуке него политичке, што није био озбиљан и сухопаран него духовит и занимљив, — што, најзад, није био сув и хладан, као што су обично дидактичари. него имао извесне топлине и осећања, То је био један лирски дидактичар. налик на једног Беранжеа, који би био прошао кроз школу немачких лиричара, То спајање поучности, духовитости и лиризма начинило је од Змаја једног песника за све укусе, — и када се уза све то дода њетово изванредно осећање притодности, њетов непогрешну такт да нађе оне теме које у даном тренутку публику највећма занимају. — онда његова велика популарност код савременика постаје сасвим разумљива.

Поред све своје строгости према Змају, Недић га је у једном погледу ипак био треценио, Он је с великом хвалом говорио о облику“ њетове поезије, и покушавао, да сав њетов успех код публике објасни прворедном вештином његова стихотворства. Данас је за свакота јасно. да Змај није | био никакав виртуов стиха. Недића је преварила лакоћа и течност Змајева стиха. и мислио да има по: сла с једним обдареним импровизатором. Змајев је стих сиромашан сликом, ротобатан због честих и нагомиланих скраћивања. течан истина али и проливен, без ичега нарочито живописног и IDO о мувзичкот, једнолико скакутав. често налик на сликовану прозу. Не само по интимним особинама своје поезије, него и по њеном облику. Змај опомиње у неколико на Беранжеа.

283