Nova Evropa

ска. целина и органска измена функција између водеће личности и масе. — Вара се онај, који би сматрао овај назор за неку трансцендентну, апријористичну религију, — цела наша мудрост и није друго до констатовање позитивних факата. и посматрање позитивних друштвених тенденција и праваца. Друго је питање, да ли ће се ова друштвена сврха постигнути ускоро или касније, одједном или постепено, и у којој ће се форми коначно стопити, или како ће коетзистирати, те разне друштвене класе које се сада налазе на путу дивертентне организације. Дангубно би било свако предескавивање, који ће облик примити производња и измена добара у новом друштву: да ли ће за све привредне ортанизације владати строги принцит централне државне социјализације, или блажи принцип индустријализиране национализације, или принцип федеративних, независних синдиката; да ли ће, према потребама сваке привредне гранз у исти мах постојати и коолеративна ортанизација у селу, и синдикат у мањој индустрији, и индустријална национализација за сва општа јавна предузећа: као што би били рудокопи, преносна и превозна средства, индустрија свих добара прве и опште потребе, финансијска предузећа и T. m, Предсказивање не може бити предмет дискусије, — оно је изван граница спекулације. Научна спекулација може једино теоретски да изграђује системе, — на животу је да одреди облике управљања које би примиле колективне, специализиране радионице; а ту ће пракса и нова искуства играти још велику улогу.

Оно што је ван сумње, то је да није могућно замислити, одсада, политички живот без класних организација, Ни у једном народу, па дакле ни у нашем. Оне су, за правот политичара, једини позитиван и сталан моменат у данашњем политичком врењу. И код народа, код којих се као код нашег претежно сељачког народа сталешке масе нису још израдиле до свесних, класних органа, исти овај развој је неминован. Саме грађанске странке, које су се окупљале око општих принципа консерватизма, либерализма, надионализма, и демократије, а ЧИји су се програми или преживели или остварили, и оне се неће моћи одржати у својој данашњој вештачкој. форми, нето ће се растворити, по принципу специализације, у мање привредне групе, на пример у тртовачку, у индустријалну, у чиновничку, учитељску групу, и т. д. Сигурно је и то, да је једно друштво тим ближе социјалној револуцији што су у њему израђенији ти нови органи јавног права. Исто тако је сигурно, да ће и социјална трзавица, која је последица. сваке револуције, бити утолико краћа уколико буду довршеније класне организације. Али је тешко веровати, да би се ова револуција друштва мотла провести мирним начином, например, путем државних рефорама. Мирна еволуција и тенерализација науке биле би могућне једино након подигнућа општет благостања, а То се благостање не да замислити без револуције, у данашњој форми продукције, Невероватно је. да би знаност

260 \