Nova Evropa

_ могла доћи до средстава која би осигурала свакому Олатостање без великог труда. Све кад би се такова средства, такове машине, и пронашле, оне би опет постале пленом мање, ортанизиране и државом заштићене трговачко-индустријалне класе, која би их примењивала само за гомилање капитала, а ишла би и даље затим да, редупирањем или регулисањем продукције по принципима, индустријскот система, уздржи досадашњи размер привредне неједнакости.

Нашне друштво, код куће, мада још није потпуно израђено у друштвене класе, такођер се налави на путу те еволуције. Фабрички, рударски и обртнички радници, и у ошште сви варошки радници, свих категорија, схваћају своје класне интересе и по њима се опредељују. Класни дух и класна организација почиње да улази и у најконсервативнији и најважнији слој нашег народа: у тежачки сталеж. Политичке прилике код нас, од уједињења до данас, убрзавају ту досада мирну еволуцију. Те су политичке прилике, после рата, у целом свету ненормалне, али код нас је горе него иначе, и оне се немогу друкчије означити нето болесним, Ратни неморал: пљачка, ушла је у систем државне управе и у приватну привреду. Пожуда, инстинкт стицања без моралних ограда, разбуктао се у души скоро целе индустријално-тртовачке класе, која је нарасла новим приливом из нижих социјалних слојева, ушла је. у душу државних органа, од министра до задњег послужитеља. Игвознице, секвестри, концесије и разне друге повластице — речју, народно добро постало је »пусто масло« које се сме разносити бег страха од одговорности или казне. Све се ради, тако рећи. јавно, пред очима слугу, стражара, пред очима целога Београда или датреба. Изгледа као да је пропао стид. ДЦифре су изгубиле своју вредност За једну гозбу троши се по четврт милијона јер четврт милијона 'ностаје ситница. Некоји народни посланици баве се више концесијама и другом трговином него народном политиком. Што је најгоре, те појаве, нису појединачне, изолиране, изузетне, и нису отраничене на Београд и Загреб. Оне узимају значај епидемије, опите корупције, И може се лако замислити, какве је за то време администрација државе! Онај који има прилике да дође с њом у чешћи дотицај, и који уме да види нешто даље, зна да само Албанија заостаје за нама. Леност, тромост, дезорганивација, незнање, подмитљивост, распикућетво, То су само некоје ознаке нашета газдинства. У тој општој пљачки државе, учествују међу првима банке; ако динар пада, није крива ни лондонска ни циришка берза, — тамо се динарска девиза сасма мало тражи, — крива је наша берза, или боље, криве су београдске и остале наше банке, наши домаћи пљачкаши. А држава гледа немоћна, и државни углед пада, држава се срозава, у очима свију, јер стоји пасивна три пљачки, или и сама уништава милијарде народне имовине. Све секвестриране фабрике, сва секвестрирана или конфисцирана имања непријатељских поданика (Чеконић. Естерхази, Монтеново, Надвојводе Фридриха и т, д.), или су пропала или су на најбољем путу

261