Nova Evropa

Чланак дра. Бугарског могао би можда изазвати једну интересантну и плодну дискусију о једном, како нама изгледа, првенствено важном и савременом питању.

Београд. Др. М, Поповић.

Црква и омладина,

(Пуштамо у лист овај чланчић младога писца, јер доди-

рује једну врло озбиљну ' деликатну тему, о којој смо о мање сви равмалиљали, пч преко које не треба више па у наставничким пч родитељским круговима прелавити муком, пошто — са популарисањесм природних наџка ми њитовим улажењем у све школе ч литре слојеве — постаје ома све актуелнијом џ жељнијом решења.)

У свих мишљења о сврхи човјечјега живота језгра је заједничка: да човјек пре свега мора и бити човјеком. Дјетињество п младост јесу доба у којима се поставља темељ нашему развитку. Да омладина пође правим путем, ствар је одгоја, којега врши родитељска кућа и школа, и у којем хоће да узме што већег удјела и Црква. Међутим, шта се дотађаг Олушају ли се разговори младежи, чут Бе се готово увијек омаловажавање појединих вјерских догама, подругивање свецима и дрквеним обредима, п слично. Проблем о битности Бога и наставку живота обично је сведен само на једно, да Бога нема, а смрт да је потпуни прекид индивидуалног бивствовања; — не видећи дакле правог циља, младеж лута, и долази До закључка да се живот мора израбљивати првенствено с материјалног гледишта, Мало их је који о свему тому дубље мисле, те се за главни узрок оваким појавама обично узима зло друштво. дјела »покварених« писаца и томе слично, а готово се ни не помишља да га не би можда ваљало тражити у самој цркви онаковој какова је данас. Јер, чим је младеж склона материјалистичком назирању, То је знак да оно привлачи, и исто тако внак да у релитији, напротив, мора бити нешто што одбија.

»Бог је уврок и сврха; од Њега потјечемо и к Њему тежимо«, — тако Црква учи и дјеломично, или уопће, она често и не успијева, јер ни сви »вјерници« не могу голу ријеч да приме као једину могућност и доказ, особито ако се оно што из ње произлази као ријешење противи знаности. Хоћу да наведем како, напримјер, извјесни појмови и установе црквене траже нарочито објашњење јер их овако омладина не може да схвати.

Узмимо створење анђела. По учењу Цркве, Бог ствара анђеле да буду докавом Његове моћи и свједоцима Његове славе, Поставивши то као једину сврху стварања анђела, Бог је морао настојати да их начини савршенима бар до неких граница савршено-

300