Nova Evropa

Заратустра који је први поставио ту диобу на добро и зло, и који. баш зато што је први починио ту погрјешку, ваља да и први упозна да је то погрјешка.

Но ако и уклонимо Te декадентне вриједности, ако и поставимо на њихово мјесто нове, тиме још не знамо која ће сила тјерати да се од човјека развије надчовјек. Дали ће се та еволуција извршити По схеми коју је поставила Дарвинова борба ва опстанак — селекција, хередитет —, што све даје вишу врстуг Из појединих исказа Ничеових дало би се доиста закључити да је њему лебдила пред очима Дарвинова формула за развој врста; али он је то изријеком порекао. Његова ће надчовјека изнијети једна сила метафизичке природе — воља, за моћу. — Шопенхауер је спознао, ma je Кантов »ТРаав ап чећ«, воља, воља за етзистенцијом, тамни нагон за животом који се објављује у свакој појави овога свијета. Ово ријешење не задовољује Ничеа. Метафизички принцип свијета не види он у вољи, у нагону за животом, нето у вољи за моћу. Живот не значи: хтјети се уздржати, него хтјети расти; све збивање није друго нето хтјети превладати, постати господарем; воља за моћу јавља се у свакој комбинацији силе, бранећ се против свега. што је јаче, нападајућ све што је слабије, Није истина да човјек чезне за срећом: човјек чезне за влашћу, исто тако како се стабла у прашуми боре за власт. У свем што живи има воље за моћу; и у вољи онота који служи имаде воље да постане господаром, Дијели живот није друто нето ли воља за влашћу. Уклонив вриједности декадентног морала кршћанског, поставив на њихово мјесто нове вриједности јаког и снажног, изнијети ће принцип воље за влашћу надчовјека.

У

Није ми, дашто, у оквиру овог цртежа, могуће критички проћи цијелу науку Ничеову. Ипак бих хтио тек неке ствари напоменути.

Ничеова заслуга лежи, држим, у првом реду у томе, што је он насупрот сувременој њемачкој филозофији, која је, макар »дубока«. избјетавала проблем вриједности и бавила се другим плитким проблемима, сиграјућ се појмовима, — показао енергичним начином да је проблем вриједности први и најглавнији филозофски проблем. — И као што је Ниче отклонио њемачку филозофију, исто је тако отклонио и традиционалну утилитаристичку енглеску филовофију, а и то ваља убројити међу заслуте. Даље спада међу њеТове неоспорне заслуге, што је проблем вриједности покутлао ријешити у цијелом његову опсегу. Нијесу, истина, сви дијелови његове филозофије од једнаке вриједности. Али се у његовој науци сакрива једна етичка идеја с којом се, по њезиној дубину, тешко што може упоредити, Ниче је по свом надчовјеку обратио сву своју пажњу будућности, будућим генерацијама: овима треба жртвовати све, и себе и своје ближње, и само на том радити да дјеца наша, будуће генерације, буду такови да ће се из њих моћи развити тип

309