Nova Evropa

ција, које никако нису ни тако сродне ни тако близу као што смо ето ми. Мени је на једном састанку, у Чешкој Беседи у Дарувару, у аугусту ове године, било зазор, што су др. Ауерхан и други морали да овакове изливе предратног менталитета коритирају, и да. уверавају да они немају не знам какових све »тенденција« на уму при своме организовању. Једини је изговор, што се све то догађа, у часу, када су страсти и сувише узрујане, и када се много не пази шта, се товори, па је све то пролавно а доћиће ера стишавања и позитивног рада која ће одстранити остатке мађарске идеологије.

Друго што се замера посве оправдано с чешке стране јесте, да им власти у Хрватској праве доста неприлика код оснивања Огседа просветних друштава итд. јер се тражи н. пр. да по правилима, не буде језик уредовања чехословачки (као језик властима »непознат), и чине се друге замерке, којих је наша бирокрација препуна. Оправданом захтеву да чешкословачко дете спада у чешкословачку школу, исто се с наше стране замера, и не показује се ни најмање предусретљивости, да му се удовољи, Догодио се чак случај, да је једна словачка школа укинута са мотивацијом да су у истоме месту затворене и мађарска и немачка школа па да ће, »са педатошког гледишта«, бити успешнија обука све те мешавине народности на нашем језику! Код општинских. избора нису могли Чехословаци да у општинама добију одговарајући број мандата, јер их се према старом схватању сматрало. »странцима«. Има сијасет овакових ствари, које нас не приказују у најлешшем светлу ни пред овдашњим Чехословацима а још мање пред Републиком. А ипак се сви угодно сећамо оних дана што смо их провели у Прагу, где су нам ишли сви на руку, колико су год могли, и где је Н. пр: професор Кадлец нашим студентима држао на нашем језику предавања. из предмета који се по нашем универзитетском пропису морао слушати. Сећамо се угодно сви и оне велике моралне потпоре што су је чешки политичари, са Масариком на челу, и пре рата и за време рата указивали нашој националној ствари,

Мотао би тко рећи, да су то ситнице. У мору великих и малих проблема који нас обухватају, могуће је да је и ово питање »ситница«; али с друге стране стоји истина, да народи баш у схваћању на око ситних ствари показују своју величину. О обзиром на оне топле везе које нас вежу са нашом браћом Чехословацима н овде и у Прагу, сматрао сам ва своју дужност да ово »ситно« питање ивнесем, у жељи да се с наше стране поправи оно што не ваља и што је одјек наше тужне прошлости, У слободној и напредној Јутославији нека никоме не буде тесно, нека сватко слободно дише, па тако и Чехословаци као наша прва и најближа браћа.

Драган Новак.

374