Nova Evropa

Немци у Југославији.

(Господин Херман Вендл, осведочени пријатељ нашег народа међу Немцима, послао нам је овај чланак, који је ма писао за »Франкфуртске Новине« после своје задње посете у Југославији. Код целога правца нашега покрета, непотргбно је нарочито истицати, да одобравамо потпуно становиште Г. Вендла, и да га усвајамо. »Нова Европа« враћаће се увек поново на питање народниг мањина у Југославији, ч тражиће M од државе ч од публике најодлучније, да се према нашим Несловенима угме онако држање какво бисмо ми желили, ч какво ћемо тражити, да увму друге државе према Југословенима, који живе у њиховим границама, Што се тиче искључења Немаца, ч остали досад непријатељски народности, од п“аборног права за Конституанту, држимо да би ову ствар требало покренути међу првима у новој Народној Скутштини, ц ПОДвргнути ревизији досадање закључке у овом погледу. Не смемо, уотште, пропуститц наилшта — колико до нас стоји — лито би могло допринети да наша несловенски суграђани искрено

" тригрле џ испуне ловинку водства немачког Културног Савева у Југославији: »Држави и народу верниј«).

У свом делу »Јутославија у свјетлу статистике« (Загреб 1918), наводи Г. Ј. Лакатош међу пучанством ништа мање него ли 1,030.895 Немаца. Иако он границе својој домовини врло широко одређује, тако да се поменута бројка указује превисоком, сачињавају ипак Немци у тој младој држави знатан одломак свеукупног становништва, и премашују остале несловенске народе краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, (Маџаре, Румуне, и Талијане) несамо бројем, него увелике и по свом значају.

Ови Немци не насељавају, дашто, једно непрекинуто подручје, а. исто тако не чине они једне целине по својој историји, по својој социјалној структури. Немци у Оловенији (чији број са 142.000 Jlaкатош зато превисоко одређује јер укључује у државу ОХС и делу котлину пеловачку) јесу — изузмемо ли неких 20.000 становника. језичне енклаве Кочевја, што лежи на међи словенско-хрватској остаци великог немачког таласа, који је пред тисућу година, продро у словенску земљу. Настањени као трговци, занатлије, и радници по градовима, којима је, истина, околина, претежно словеначка (као што су Марибор, Цеље, Птуј), проживели су они последње одлучне деценије немачке повести у непрестаној и свесној вези с целим немачким народом чији су изданци, па су тога ради врло подложни нацијоналним осећајима. Али њима прети исти удес којему су подлегле и талијанске насеобине на далматинској обали, да ће наиме пре или после словенски околиш прогутати град јер бев престанка у зидине му продире, Како осим тога аустријски Немац, а напосе Штајерац или Корушћанин, било не може било неће да се уповна

375