Nova Evropa

„Ка тип“, и школско питање Немаца у Војводини.

Кад је, недавна, Др. Ситон-Ватсон дошао и у наш равни Банат, он се је много интересовао за Немце који живе у Војводини и тражио је разне податке о њихову бројном стању и о стању њихова нацијоналног, културног, социјалног и економског живота, О Србима и Румунима био је већ од пре довољно информиран.

0 нашим Немцима није било тешко дати информације, Њима се у сваком погледу може да истави најлепша сведопба: они су нацијонално свесни, а привредно најачи и најкултурнији у Војводини. У политичком пак погледу, они су се брзо прилагодили новим политичким приликама, — што је, коначно, њихова судбина. Фа време маџарског режима били су они увек врло лојадни, и кад је маџаризација, с помоћу досељенот шовинистичког маџарског чиновништва, почела у Војводини да преотима маха, они су онда у својој лојалности претерали, те су мноте њихове народне јединице прешле у мамарски табор. Они су од свих народа, Утарске били најприступачнији маџмарској култури, и на свој род сећао их је само језик, који су неговали у својим домовима, и то у ограниченој мери.

Њихову лојалност нису Маџари умели да хонорирају. Као и сви уступци који су им од стране Маџара чињени, плаћани су увек скупо. Ипак, Маџари и Немци нашли би увек неку платформу па којој су заједнички радили и живели. Маџари — пошто су у Војводини били у мањини —, нужно су их требали проти својим словенским народима, а и проти Румунима. Немци опет, иако то за старот режима нису никада отворено признавали, осећали су маџађрску несношљивост, јер су видели да њихов надијонални елеменат све више попушта, и увиђали су потребу свога ослобођења. И ми данас можемо мирне душе констатовати, да је наше ослобођење Немцима добро дошло, и да наше ослобођење они могу да сматрају и својим ослобођењем испод истог јарма. ~

То се и показало одмах (након преврата. Млађа и напредна њихова, интелигенција одмах се снашла у новим приликама, и почела, је радити на томе да све своје народне јединице окупи у коло, у сврху нацијоналнот, културног и економског препорода. Дух нацијоналне слободе осетише онџ истом јачином као п ми, само с том разликом што ми своју слободу не знамо да искористимо, док је наши Немци искоришћавају темељно већ од првог дана откако је осетише, Под девизом „зфаафутеи чпа моШсзфеп", бацише се они на нов посао, да би остварили означени програм. Како су Немци, већ по природи својој, савесни, марљиви и тачни до педантности, то је њихов рад убрзо узимао све шири обим, и њихова је нацијонална, организација данас скоро већ сасвим проведена.

Темељ њихову надијоналном организовању ударен је оснивањем установе „Schwdšbisch-Deutscher Kulturbund“, maga, 20. јуна, 0. 7.

•

379