Nova Evropa

средно у демократију, опажа се и међу њима снажније кретање. 20. јуна ове године основан је у Новом Саду такозвани Зећмађавећdeutscher Kulturbund. KkojeMy је сврха, да свим сходним средствима оживи замрлу немачку свест, и то у смеру једне напијоналне културе, а пре света. да. се одгоји и створи једна швалпско-нацијонална интелитенција, јер је за оне Немце најпогибељније што немају једне образоване класе која би могла преузети водство, Под лозинком; Држави ч народу верни! хоће тај културни савез (чији је ортан „Deutsches Volksblatt' y Fomow Cany) да организовану немачку народну снагу узида као чврст камен у темеље јужнословенске државе; »ми смол« рекао је пригодице вођа целог тог покрета, др. Ђуро Грасл, »свесни Немци, поносни што шрипадамо великој немачкој културној заједници, али ми нисмо нити пантермани нити иредентисте« — а Адам Ме Пег-ОшНепђгилп, песник банатских Немаца, по-. адравио је срдачно државу ОХС, ако крочи и практички даље на путу којим је пошла, одобривши Немачки Културни Савез, речима: »Ова држава даје нама Швабама опет домовину«.

И домста, док Маџари не би били дозволили оваковом удружењу, као што је оно поменуто, ма да и за часак само постоји, појавила су се сада, за јужнословенског господства, испод маџаризованих облика опет стара немачка имена места, а на свима вишим училиштима дозвољене су паралелне немачке класе ако имаду довољни број ученика; а објављено је да ће се отворити и немачке тимназије, односно реалне гимназије.

Београдска школска политика, међутим, имаде с друте стране намеру да с левом руком узме што је са десном дала, па, напоредо с уверавањем виших и нижих државних органа о искреној симпатији за Немце и њихова настојања, иде неправда и насиље као што је искључење Немала од изборног права за Конституанту, под изликом права опције што им га зајемчује мировни уговор, али кота се права, како даномице „Пешвсћег Уокз јан“ уверава, они радо одричу, јер неће да буду друго до ли добри држављани нове државе, и то са свима, правима и са свима дужностима, Држим да се има Me првом реду приписати колебљиву вођењу политике државе 0ХО, што се за јужнословенске Немце имаде у приправи час шећера а час опет бич. Иза избора, за Конституанту постати ће и јужнословенска политика према Немцима опредељеном и постојаном.

Држава ОХС радиће у свом властитом интересу, буде ли своја дела доводила у склад са својим лепим речима, јер у једну руку економска сната Шваба сачињава важни део њезине властите снаге, а у другу руку опет, нема бољег јемства против свих оних сулудих покушаја за успоставом »маџарског глобуса« него што су настојања културног савеза. који, далеко од сваког пантерманизма, заслужује, ради својег културног, демократског, и, пацифистичког рада, и код. нас сваку симпатију и потпору. Напокон, чини ми се, да су баш ови надијонално освешћени Немци Југославије позвани да буду мо стом и посредником међу њиховом садањом домовином и њиховом некадањом постојбином. : Херман Вендл.

378