Nova Evropa

освијештења, читаве покрајине а и читавог племена (Матица Далматинска, основана, 1861; Народна Читаоница, основана 1863; Сокол, основан 1885; Добротворно Друштво, основано 1885: Хрватски Дом), не припадају, особито ове задње, само културној баштини задарских Југословена, већ су саставни дијелови културне дједовине читавог хрватско-српскот племена, а по њима читавог јужнословенског народа. Не може се доста пожалити што талијанска окупаторна власт није покавала толико такта, да не дира барем у оне од ових установа, које са своје прошлости припадају читавоме јужнословенскоме народу, и које су знале одолити чак и прогонствима злогласног аустријског намјесника Мамуле,

Ове су ове установе породиле се у Задру, и тамо треба да остану, да врше и надаље културну мисију за коју су никле, Да ће то тако и да буде, јамче нам опет нетом наведене ријечи грофа. Сфорце као и добро схваћени интереси самог талијанског дијела града Задра, који неће хтјети да се око града подигне онај кинески зид од кога с правом зазире, а којега се, с разлогом, боји — гроф Сфорца.

· Наш јужнословенски живаљ у бившему главном граду Далмације има. осим културних, још и јаких привредних интереса, које ће требати очувати и обезбиједити. Осим новчаних завода са преко 600,000.000 круна годишњег жира, (године 1918), има у Задру настањених Југословена који имаду своју непокретну имовину изван њених граница, у нашој краљевини, док им непокретна имовина. или дио. исте лежи унутар тог периметра. Пошто има и доста талијанских посједника који се налазе у истим приликама, начин да се оваки обострани интереси практично и правично ријеше неће наићи на потешкоће. јер ће нужда реципроцитета изгладити евентуалне разлике.

Најбоље ријешење тог питања видимо у томе, што ће идући претовори између обију краљевина, на јефтин и практичан начин, обезбиједити тамошњем нашем живљу право опције за јужнословенско држављанство, барем у толикој мјери у којој је то право зајамчено Талијанима, који су били до 3. новембра 1918 припадници територије бивше Аустро Угарске Монархије а. која је територија, по уговорима о миру са Аустријом и са Угарском и по рапалском уговору, призната као саставни дио наше краљевине. Овим Талијанима, признато је право опције за талијанско држављанство кроз годину дана од дана ступања, на снагу рапалског уговора, а да нијесу обвезани да свој домицил пренесу изван територије наше краљевине (члан 7, тачка 2 рапалског уговора).

Талијани Задра, једном кад су презасићени у својим народнополитичким циљевима, радили би и проти свом бољем увјерењу и против властите користи, када би и даље устрајали на тјесногрудном становишту тјерања политике, која само од чести одговара. потребама градског микрокозма. Такво становиште, уколико је можда разумљиво у сеоској политици, није никако оправдано у муниципалној управи града, који је нацијонално иврав једне народности, која за-

478