Nova Evropa

шој држави, нема оправдана, разлога држати да ће се Италија, противити да преузме уздржање тих основних школа,

Исто вриједи и за задарску јужнословенску гимназију. Ова је исте злокобне школске године 1919—1920, бројила 352 ђака из самога трада Задра, 766 из задарског а 29 из бенковачког политичког котара. Иако ће услијед премјештаја равних уреда број средњошколских ђака на вадарским средњим школама, особито на јужнословенској гимназији, осјетљиво пасти (јер ће се мноте чиновничке породице селити, а. са њима ће се, силом прилика, морати повести и онај дио занатлија, обртника и трговаца, чије су радње сасвијем или од чести о њима живјеле), број ђака на тој гимназији неће ипак толико опасти да би опадање могло оправдати њезвино укинуће. Можда ће нове прилике захтијевати промјену врсте ове средње школе, — о њезином далњем постојању не може а и не смије бити сумње, Свакоме поједином Југославену — нацијоналном или политичкоме који остане у Задру, или се тамо насели, Италија, у самоме интересу града Задра, мора пружити све културно-социјалне погодности које други његови сународњаци уживају у ослобођеној домовини; насилно однарођивање неколицине тисућа Југословена на прагу и у трајном додиру са јужнословенском државом, било би не само безизтледно већ и неполитички чин првога реда, подобан да увелике отешћа сваку пријатељску сарадњу између двају пограничних држава. :

Питање учитељских сила, потребитих да испуне задаћу опћет и нацијоналнот васпитања задарских Југословена, неће наићи на потешкоће, јер ће Југославија увијек моћи располагати са нужним бројем такових сила које би се тамо намјестиле уз претходни дотовор са Италијом.

Уређење школског питања не само у Задру, већ и другђе на територији нове Италије, обитаваној од Југословена, представља, дакле једну од осовина около које ће се вртити пријатељство између Ње и наше краљевине. »... Зар би било паметно кад би Италија. без потребе промијенила, обиљежје по племену и по језику јединственог пучанства ...% Овим Словенима... зајамчујемо најширу слободу у јевичном и културном погледу. За нас ће то бити часна, обвеза, и чин политичке разборитости«. Ове ријечи, које је гроф Офорца изрекао у талијанском Парламенту, 28. прошлота, мјесеца, потврђују оно што ми овђе написасмо, и буде ли их званична, Италија, ма тко био њезин експонент, хтјела да хонорише, школска ће се шитања уредити на обострано задовољство а с уређењем њиховим скинути са дневног реда једна од највећих запрека талијанско-јужнословенском сарађивању при изградњи Нове Европе на, обалама, Јадранскога, Мора.

3

Јупчнословенске културне течевине у граду Задру, представгене од установа у којима се одразује високи степен културе тамошњих Југословена, и од оних из којих су врднуле искре народног

477