Nova Evropa

Ријешење питања наслеђа Задра као сједишта политичке опћине неће задавати потешкоћа: требаће дијелове те политичке опћине, који остају нашој краљевини, придати околним политичким опћинама (Обровац, Бенковац, Новиград, Биоград на Мору), према њиховој географској удаљености од средишта Ових политичких опћина.

Ни насљедство Задра, као средиште политичког котара, неће дати повода особитим тешкоћама, У близини Задра, на мору, уздуж обале задарског канала, простире се убава варошица Биоград на Мору, шозната у нашој народној старијој, новој, а и најновијој повијести, До ње, на пар километара удаљености, овамо ближе Задру, положена. је исто тако убава варошица Филип-Јаков. Веже их лијепи колски пут и море, и већ данас могу се обе сматрати дијеловима једног те истог мјеста. Положене на обали морској, у једноме од најљештих крајева Далмације, везане у залеђу добрим колским путевима, снабдјевене добром, здравом, питком водом, ове су варошице повване већ од саме природе да преузму све државне, друштвене, п привредне функције, које је досада вршио град Задар, као средиште политичког котара. Уколико придјељење појединих дијелова, бивше политичке опћине Задра Фолитичким опћинама Обровца и Бенковца не буде ове дијелове учинило овисним од већ постојећег политичког котара Бенковац, сва преостала територија бившег политичкот котара Задра имала би састављати нови политички котар Биоград на Мору, са сједиштем у истоименој вароши, а овоме би се политичком котару могле придодати и неке порезне опћине које данас припадају бенковачком политичком котару, а које с њихова теотрафског положаја привредно и комуникационо теже према Биограду на Мору. Са котарским поглаварством имала би се пренијети из Задра у Биоград на Мору и сва остала котарска надлештва, тако школско, финансијско, жандармеријско, и друга.

Нас особито занима школеко питање, јер је оно уско скопчано са ријешењем питања, да ли ће бити могућа сарадња Италије и Јутославије, Долазе у обвир: мушка и женка основна школа, те дјечја забавишта у самоме граду Задру основане 1885; мјешовите основне школе у задарским предграђима »Воштарници«, »Становима« и »Арбанасима«; јужнословенски одио женске грађанске школе завода Св. Димитрија, велика гимназија у граду Задру. основана 1898.

Узвмемо ли у обзир, да је за највеће талијанске страховладе, школске године 1919—19920, основна школа у Задру бројила 319 ученика и 308 ученица, она на »Воштарници« 180, а она на »Становима« 58 школске дјеце, морамо доћи до закључка, да је пријека потреба да све ове основне школе остану у граду Задру, односно у његовим предграђима, Буду ли слиједила дјела ријечима, којим је троф Сфорца, у сједници талијанског парламента поводом расправе о рапалском уговору, поближе означио здраву политику коју би Италија имала ла води, с једне стране напрама преко пола милијона својих нових јужнословенских поданика а о друге стране према на-

476