Nova Evropa

а) да се одржи непријатељска војна сила изван властитих вода, у такој даљини да насеобине, луке, склоништа за трговачку морнарицу, поморски технички уређаји, војне базе и остале морнаричке установе остану изван домета непријатељског оружја ; и

6) да се осигура промет и саобраћај бар на властитој обали. и поморска веза у властитим водама.

У вези с овим проблемима поморске политике, овде ћемо само посвема укратко навести неколико примера за предњу класификапију држава по поморском значају.

Велика БританијанЈапанскоцарство државе су које имаду у свему сличан развитак, па су тиме дошле и до сличних циљева. Будући да је сигурна веза. преко мора од животне важности за опстанак народа који припадају овим државама, то они настојавају свим силама да успоставе своју апсолутну превласт на мору. И Немачка је, већ дуго пре рата, упознала била важност поморског проблема и према томе је и водила врло енергичну колонијалну, тртовинску, и флотну политику, тако да је тиме угрозила британску превласт на морима ; али је велико обрачунавање међу велесилама затекло Немачку јоште недовољно спремном, и она је одмах с почетка била присиљена да обустави пловидбу и да се задовољи тиме што ће нанети што већих губитака непријатељској својини на мору. прво крстарицама а после у великој мери с помоћу подморница. Француска и Италија водиле су своју поморску политику према, начелима за државе којима апсолутна превласт на мору није животна потреба, али које ипак треба да подузму све мере да би очувале главне своје поморске интересе и пловидбене везе. Лотађаји · су за време рата показали, да морнарице обеју тих држава нису биле састављене из подесног бродовља, јер нису могле да спрече огромни губитак тртовачких бродова на свим морима. Оваке дрскаве, које не располажу довољним војним поморским силама, мораће у будуће, у случају оружаног сукоба. са јачом силом. благовремено обуставити океанску тртовачку пловидбу, окупити свој трговачки пловни парк на којем заштићеном и добро обрањеном месту, или упутити своје трговачке бродове за времена у сигурне неутралне луке, а својој ратној морнарици поверити чување својих ужих поморских интереса и одбрану обале. — као што су то за време рата и учиниле Шведска. Норвешка, Холандија, Данска, и Грчка.

Једно од најранијих искустава поморских народа било је, да је слободно море најбоља веза међу земљама које имаду међусобом саобраћаја. Отога је сваки поморски народ тежио за тим да себи осигура слободу на мору, и само је онај народ могао развити своју поморску трговину, који је у случају потребе имао довољних срецтава не само за одбрану обале него и за одржавање силе над заинтересованим морима. То значи, да се само под заштитом поморске војне силе може развити поморска трговина, Ово осведочење ние тек оставштина давно минулих времена. док су још слобода и

482