Nova Evropa

право зависили о физичкој снази, нето се оно оснива на начелима која и данас важе, |

Јачи и безобзирнији разумевали су увек под фразом »слободног мора« — »да, али само за моје бродове !« Они који су имала власт, монополисали су везе међу народима, а супарницима су онемогућивали развитак и сваки отпор чим би се они њима, ма у каквом погледу, показали опасним. Ово треба, пре света, имати на уму !

Ол времена пре рата постепено су се међународни одношаји учврстили били уговорима и правним актима, прихваћенима од влада свију културних народа, и борба за предност на морима примила, је била углађенији и културнији облик трговачке конкуренције. Решење несугласица и неспоразума било је у многим случајевима. могуће чисто дипломатским срествима. Али је сад, после рата, завладао екстремни материјалистички дух несамо појединцима него и читавим народима, те сваки гледа да се, после задње катастрофе, обезбеди, па било то на штету и најбољег свог пријатеља; биће, стота нужно да крај свих закључака међународних конференција. и сваковрсних уговора, особито и мањи народи буду спремни да бране своја права, па у данашњим приликама чак и своју имовину. ако устреба и оружјем у руди.

Наша је земља, по дужини обале, по њеним природним осебностима, по привредним околностима народа, по важности поморског промета за нас, и по политичком положају према континенталним и поморским суседима, држава еминентно поморског значаја. Једну трећину наше земље ограничује море, а знатан део нашег народа имаде море непосредним извором својих животних потреба. Коју пак улогу имаде поморска пловидба, за привреду и опстанак тог дела нашет народа, види се најбоље из учешћа у пловидбеним подузећима весамо на Јадрану него и по свим морима света. Али како слободно рибарство и слободна пловидба не служе само за поморски део нашег пучанства. нето бивају извором благостања и напретка целе државе, треба да цели народ посвети своју пажњу тим важним гранама народног господарства, те да се што пре одлучи за уређење и правад своје поморске политике. Нема сумње. да су нашој држави дани сви услови да води што активнију поморску политику, развитком продуктивности наших природних и пољопривредних извора. и стварањем нужних индустријских установа.

Било начело, по којем ће се водити наша поморска политика. које му лрато, једно је посвема, неоспорно, да ћемо, при реаливовању и најскромније поморске политике, морати имати ослон и на поморске вој не силе. уважујући данашње светске прилике. Додуше, у овај час не можемо да учинимо друго до да, по примеру малих поморских држава. успоставимо одбрану обале, али би се, у начелу, морала и наша флотна политика ипак већ засновати, предвиђајући развитак нашег поморскот проблема. у правцима који су значајни за народ који не зарађује само посредном трговином него чија земља и сама обилно пронавађа вредности, | ~

483